Neobične biljke `osvajaju` srpske njive
Uz paradajz, paprike, šljive i maline, na pijacama se mogu kupiti i domaća momordika, bamija, rukola, čičoka, aronija, godži bobice – doskoro potpuno nepoznate kulture na našem podneblju, koje sada rastu na srpskim njivama.
Mnogi ratari su videli računicu da zaobiđu tradicionalne vrste voća i povrća i okrenuli su se onim ređim, ali skupljim. Novom pokretu u ratarstvu doprinele su i priče o lekovitim svojstvima pojedinih biljaka, pišu Novosti.
Već 15 godina gajimo bamiju, a uz nju smo počeli da sadimo i drugo egzotično povrće. Na 2,5 jutra zemlje sejemo i čičoku, mizunu, odnosno japanski kupus, crni pasulj sa Kube, bundevu lufa, slatki batata krompir, vigna kinesku boraniju…
Imamo i hokaido bundeve koje su fantastičnog ukusa i kada se ispeku podsećaju na pečeno kestenje. Ona je među najomiljenijim proizvodima, koje kupci najviše traže i uglavnom je koriste za čorbe, priča Snežana Žutić iz sremskog sela Jarak.
Najbolja reklama za proizvođače neobičnih biljnih vrsta je internet. Tako je i Veljko Marković saznao za godži bobice. Na svojoj plantaži na obroncima Fruške gore je zasadio oko 250 sadnica. Kaže da se za sadnju godžija odlučio zbog toga što je izračunao da se više isplati nego paradajz ili paprika.
Za jedan hektar voća potrebno je uložiti oko 14.000 evra, a već u drugoj godini berbe očekujemo prihod od 10.000 evra, dok bi u petoj godini trebalo da bude čak 100.000 evra. Prošlogodišnji rod bio je oko kilogram bobica po sadnici, a maksimalan je oko deset kilograma po stabljici, što treba da se dostigne oko pete godine.
Pre devet godina sam počeo da sadim paulovniju, za lične potrebe, ali se ispostavilo da se sadnice ove biljke odlično prodaju i sada se time bavim, kaže Dragan Pantić iz Medveđe, kod Trstenika.
Ljudi uglavnom uzimaju po desetak sadnica, da probaju. Izračunao sam da se više isplati sadnja paulovnije nego žitarica, jer ovo drvo najbrže raste i odlično je za ogrev, a biljka ne traži zaštitu i dodatna ulaganja.
Od jedne sadnice se dobija jedan kubni metar drveta. Nakon seče, novo stablo izrasta iz panja. I tako sedam puta, što u velikoj meri čini vrlo isplativom investiranje u sadnicu. Zasadi paulovnije odlični su i za pčelare, jer su njeni cvetovi puni nektara.
Prostran: Gajite vunu, industrijsku konoplju…
Agroekonomista Milan Prostran napominje da je trend uzgoja neobičnih biljaka kod nas prisutan desetak godina, ali da je u svetu već dve decenije zastupljeno gajenje biljnih kultura koje poboljšavaju zdravlje ljudi. Ima u tome i dosta pomodarstva, a samim tim i prostora za zaradu, smatra Prostran.
Još nisu ispitani ni klimatski ni zemljišni uslovi za uzgoj biljaka, poput sibirske aronije, pa je pitanje koliko one mogu da opstanu na našem tlu. Bilo je i ranije eksperimenata kada su ljudi gajili puževe i nojeve, ali se ispostavilo da im se to ne isplati.
Ako želimo ozbiljniju priču, trebalo bi da se okrenemo proizvodnji vune, industrijske konoplje, lana, ricinusa i ostalih kultura koje su na ovom našem tlu ranije veoma dobro uspevale, a mogu se prodati na svetskoj pijaci.
