Najavljeno 317, napravljeno – nula
Od najavljenih 317, u poslednje dve godine nijedna mini hidroelektrana nije otvorena u Srbiji, a razlozi su brojni i uglavnom su vezani za malverzacije na lokalnom i neorganizovanost na višim nivoima, pišu Novosti.
Otvorena prodaja dozvola, traženje mita po opštinama, vrtoglave cene za rešavanje imovine nad nekoliko metara puta, ali i nepostojanje bilo kakvog regulatornog plana države, postavili su nepremostivu branu za korišćenje energije vode, pišu Novosti.
Ministarstvo energetike, na čelu sa tadašnjom ministarkom Zoranom Mihajlović, raspisalo je 2013. godine pompezan konkurs za izgradnju 317 novih hidroelektrana. Država se tada "pohvalila" sa čak 1.380 ponuda, a Mihajlovićeva je kao rok za izgradnju postavila 2015. godinu. Javni poziv, međutim, ostao je samo mrtvo slovo na papiru.
Prema našim podacima, do polovine prošle godine, nijedna mala hidroelektrana nije puštena u rad, objašnjava Vera Ražnatović iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije.
Na konkursu su investitori najviše bili zainteresovani za hidroelektrane u Arilju, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Ivanjici. Iako je napravljen javni poziv, ništa drugo nije rađeno po zakonu.
Na dve lokacije je urađen urbanistički projekat, a nekoliko investitora je pred dozvolom za gradnju, kaže Zoran Radojević, urbanista iz Arilja. Ipak, kako saznaju Novosti, niko od njih nije raspoložen da gradi, već će dozvolu da prodaju drugome.
Po zakonu imaju pravo na to. A ni država ne olakšava izgradnju jer dopušta da lokalne samouprave licitiraju sa vlasnicima parcela za svaki metar puta.
Imovinski odnosi najviše koče izgradnju, kaže predsednik opštine Bajina Bašta Radomir Filipović. Na svakoj parceli nalazimo 10 do 20 vlasnika. Kupimo zemlju od njih deset, a onda ostalih deset vidi da može da dobije više novca i to traže. Država mora da uvede propisanu nadoknadu za ovu imovinu. Dosta elektrana je i na teritoriji nacionalnog parka.
Mada je država pozvala investitore da ulažu na više od 300 lokacija, ona je mesta za hidroelektranu odredila prema podacima starim 28 godina, kaže urbanista Miloš Jelisavčić, član radne grupe za izgradnju malih hidroelektrana. Investitori, tako, pošalju ponudu da grade na nekom mestu, a kada sami izmere instalisanu snagu, vide da tu može da se dobije duplo manje struje i onda odustanu.
Poražavajućih 89 "obnovljivih" megavata
Hidroenergija je bitna za Srbiju i zbog iskorišćenja obnovljivih izvora snabdevanja. Naime, prema energetskom sporazumu sa evropskom zajednicom, do 2020. godine iz "zelene energije" moramo da proizvedemo čak 27 odsto od ukupne proizvodnje struje.
Poražavajući su podaci da je Srbija poslednjih godina od neophodnih 1.092 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora podigla postrojenja od svega 89 megavata.
Mali vodotokovi za hidroelektrane, ukoliko bi se iskoristili, Srbiji bi mogli da donesu struje za 10.000 gigavat-sati godišnje. To je oko 4,7 odsto ukupne proizvodnje električne energije u našoj zemlji.
