Srpski roboti ne zaostaju za zapadnim

U selu Platičevu u Sremu, nalazi se prva srpska fabrika robota ICM, za čije proizvode postoji interesovanje u inostranstvu.

Ekonomska kriza uticala je na smanjenje investicija u privredi i manja ulaganja u automatizaciju, ali ne i na isplativost domaće pameti, kažu u prvoj domaćoj fabrici robota u sremskom selu Platičevu.

Odatle inženjeri ne odlaze, odlaze samo roboti sa oznakom "proizvedeno u Srbiji". Za jedan minut napakuje se 120 proizvoda. Na najtežim fizičkim poslovima robot menja šest radnika.

"Najbitnija nam je ideja, a najteže da se uradi softver. Za ovu liniju nam je trebalo oko tri meseca da je realizujemo od nulte do krajnje tačke", objašnjava elektroinženjer automatike Borislav Perić.

Od pakovanja do varenja, podizanja, istovara i utovara, roboti iz Platičeva mogu da urade sve po želji kupca, a život im daje 20 mladih inženjera.

Mašinski inženjer Radoslav Popov kaže da je to primer kako se u Srbiji konačno isplatila srpska pamet. "Ono što radi na Zapadu bilo koji inženjer, to radimo i mi ovde u našoj fabrici", kaže Popov.

Kada su počeli bili su im neophodni skupi uvozni mehanički delovi. Sada ih sami prave. Ni inopartneri se ne dvoume za saradnju. "Srbija je napravila je veliki korak u izradi i primeni ove tehnologije i ne razlikuje se od drugih zemalja u Evropi", tvrdi mašinski inženjer kiparskog Mitidis Poina Andreas Lambru.

Od kada je pre šest godina počeo takozvani "ples robota", iz Platičeva je preko 40 linija otišlo u Nemačku, Rumuniju, Francusku, Švedsku i zemlje u okruženju.

Da li zbog krize ili skeptičnosti prema domaćim proizvodima, naše firme, posebno iz centralne Srbije, prednost daju skupljoj konkurenciji iz Slovenije. U Rusiji naša pamet ima primat.

"U ovom momentu su Rusi zainteresovani za robotske linije za zavarivanje velikih komada, recimo vagona za železnicu", ističe osnivač fabrike robota ICM Dragan Mićić. Trenutno konstruišu tri naručene linije. Do sada su, kažu, na svaki robotski zahtev imali domaći pametan odgovor iz Platičeva.