Biti ili ne biti: Kako odluke iz mladosti utiču na starost?
U svakom periodu svog života donosimo odluke koje će duboko uticati na živote ljudi kakvi ćemo postati. A onda, kada postanemo ti ljudi, ponekad nismo uvek oduševljeni odlukama koje smo doneli.
Dana Gilberta posebno zanima pitanje – Zašto ljudi donose odluke zbog kojih njihovo buduće Ja tako često zažali? Američki psiholog smatra da se jedan deo odgovora krije u činjenici da u osnovi ljudi imaju pogrešno mišljenje o moćnom uticaju vremena, jer misle da se njihovo rezonovanje ili shvatanje stvari nikada neće promeniti. Možda ste primetili da brzina promena usporava tokom ljudskog života, roditeljima deluje da se njihova deca menjaju iz minuta u minut, ali roditelji, sa druge strane, tek iz godine u godinu.
Ali, kako se zove taj magični trenutak u životu kada promena iznenada pređe iz galopiranja u milenje? Da li su to adolescentske godine? Srednje godine? Starost?– pita se Gilbert, i dodaje da je odgovor koji ljudi traže – sada, kad god to ’sada’ bilo.
Ljudi uglavnom gaje iluziju da je njihova lična istorija upravo završena i da su nedavno postali osobe kakve su oduvek želeli da budu, te da će takvi biti do kraja života. Podaci koji podržavaju ovu tvrdnju dobijeni su u jednom od istraživanja o promeni u ličnim vrednostima ljudi, tokom života. Istaknute su tri vrednosti koje svi ispitanici imaju: zadovoljstvo, uspeh i iskrenost, a zatraženo im je da predvide koliko će se njihovi životi promeniti u narednih deset godina (ukoliko imaju, na primer, 18 godina), odnosno koliko su se njihovi životi promenili u poslednjih deset godina, ukoliko imaju više od 28.
Zahvaljujući grupama različite starosne dobi, bilo je moguće uraditi analizu, a potom i doći do kredibilnih zaključaka. Tačno je da se promena usporava kako starite, ali druga bitna stavka je da promena ne usporava ni približno onoliko koliko mislite. Ljudi potcenjuju koliko promena će doživeti u narednih deset godina, kaže Gilbert.
U fokusu nisu samo vrednosti, već i sama ličnost. Psiholozi govore o pet osnovnih crta ličnosti: neuroticizam, otvorenost ka iskustvu, saradljivost, ekstrovertnost i savesnost. Na pitanje o tome koliko će se promeniti u narednim godinama, ispitanici su i dalje potcenjivali promene, nezavisno od starosnog doba u kojem se nalaze, a davali su iste odgovore i na pitanja vezana za ljubavni ili porodični život, prijatelje, hranu koju vole ili destinaciju za odmor u kojoj uživaju. Ovakvo viđenje stvari, smatra Gilbert, izuzetno je važno, jer otežava donošenje odluka.
Zanimljivost iz istraživanja:
Pitali smo ljude da predvide i da nam kažu koliko novca bi platili sada da vide svog omiljenog muzičara na koncertu za 10 godina. U proseku, rekli su da bi platili 129 dolara za kartu. A kada smo ih upitali koliko novca bi dali da vide muzičara, koji im je bio omiljen pre 10 godina, kako nastupa danas – rekli su samo 80 dolara, kaže Gilbert.
To se dešava jer ljudi preplaćuju mogućnost da zadovolje svoje trenutne prioritete, što je povezano sa precenjivanjem stabilnosti tih istih prioriteta. Lakoća pamćenja prednjači nad težinom zamišljanja, jer je većini ljudi lakše da se seti kakvi su bili, nego da zamisle kakvi će biti, i stoga pogrešno misle da zato što je nešto teško zamisliti – male su šanse da se to i dogodi. Američki psiholog vreme opisuje kao moćnu silu koja menja naše sklonosti, vrednosti i ličnost, a takve stvari ljudi cene ’retroaktivno’, jer jačinu promena spoznaju tek kada pogledaju unazad.
Ljudi su ’radovi u toku’, koji pogrešno misle da su završeni.Osoba koja ste sada, jednako je prolazna, nestabilna i privremena, kao što ste bili nekada. Jedina konstanta u vašem životu je promena, zaključuje Gilbert.
Foto: JamesAltucher
