Moćni gospodar električnih izuma
Ove godine navršava se 160 godina od rođenja jednog od največih srpskih naučnika, Mihajla Idvorskog Pupina, koji je afirmaciju i slavu stekao u Sjedinjenim Američkim Državama krajem XIX i početkom XX veka. Bio je naučnik, pronalazač, doktor nauka, profesor na Univerzitetu Kolumbija, počasni konzul Kraljevine Srbije u SAD, biznismen i mecena umetnicima. Unapređivao je nauku ne samo svojim izumima, već se i energično zalagao da se stvore bolji uslovi za naučni rad svojih kolega i učenika. Jedan je od dvanestorice ljudi koji su prisustvovali prvom sastanku Komiteta za aeronautiku tada poznate pod nazivom NACA, a danas NASA. Miloš Crnjanski je za njega rekao da je ’moćni gospodar električnih izuma’.
Sa pašnjaka do naučenjaka
Pupin je rođen nedaleko od Pančeva, u mestu Idvoru, kao jedno od desetoro dece 1854. Za svoju autobiografiju ’Sa pašnjaka do naučenjaka’ dobio je i Pulicerovu nagradu. Ponosan na svoje poreklo, po dolasku u SAD, prezimenu je dodao reč Idvorski. Naročito je bio vezan za majku, Olimpijadu. Kada bi je pominjao, ustao bi, jer je govorio: „Sedeći o njoj ne može da se priča.“
Naučni rad
„Bežični telefoni će se koristiti za razgovore na vrlo velikim rastojanjima u razumno bliskoj budućnosti“, predviđao je Pupin. Sada znamo da su se njegova predviđanja ostvarila. Patenti Pupina i njegovog asistenta i budućeg dobitnika Nobelove nagrade, Edwina Howarda Armstronga iz 1915, postavili su temelje za emitovanje radio telasa pomoću elektronskih predajnika što je predstavljalo osnovu za početak razvoja radio i svih vidova savremene bežične komunikacije. Sedam patenata objavljenih te godine inicirali su novo doba u kojem su radio telasi značajno doprineli ubrzanom razvoju svremene tehničke civilizacije XX veka, kao i informatičke XXI veka. Čak je i Bill Gates izjavio: „Informatička revolucija u SAD nezamisliva je bez otkrića Mihajla Idvorskog Pupina". Najpoznatiji je po otkriću takozvanih Pupinovih kalemova, bez kojih je današnja telefonija nezamisliva.
Prvi lobista Kraljevine SHS
Pupin je koristio poznanstvo sa predsednikom SAD, Woodrow Wilsonom, sa kojim je bio školski drug i uputio mu je memorandum sa podacima o istorijskim i etničkim karakteristikama graničnih područja Dalmacije, Istre, Banata, Međumurja i Makedonije i svega tri dana nakon toga Wilison daje izjavu o nepriznavanju Londonskog ugovora, po kom je Dalamacija trebalo da pripadne Italiji, Banat Rumuniji, a Makedonija do Skoplja Bugarskoj.
Medalja Mihajla Pupina
Dobitnik je brojnih naučnih nagrada i priznanja, bio je član Američke akademije nauka, Srpske kraljevske akademije i počasani doktor čak 18 univerziteta. U Americi je 1958. ustanovljena Medalja Mihajla Pupina, koja se dodeljuje svake godine za posebne zasluge za doprinos nacionalnim ineteresima Amerike.
Bio je oženjen amerikankom Sarah Catherin Jackon sa kojom je imao ćerku Varvaru. Preminuo je 12. marta 1935. godine u Njojorku i sahranjen je na groblju Vudlon u Bronksu.
Pupin kao mecena
Školske dane je proveo sa čuvenim slikarom Urošem Predićem, sa kojim je ostao prijatelj ceo život. Pupin je odkupljivao njegove slike te ne čudi što Predićeva dela zauzimaju značajan deo Pupinovog umetničkog legata. Kupovao je i mnoga druga umetnička dela i nosio ih je u Ameriku gde ih je čuvao dok se nisu stvorili uslovi u srpskim muzejima. Pupinovi pokloni Narodnom muzeju Srbije pristizali su tokom 20-tih godina XX veka.
