Puteve moramo da sredimo, a to košta
Kvalitet puteva u Srbiji je pri dnu liste od 140 rangiranih zemalja, a u popravku puteva lošeg kvaliteta će u naredne tri godine biti uloženo oko 400 miliona evra.
"Svi novi putevi koji se sada rade neće biti primljeni kao tehnički ispravni dok ne zadovolje kvalitet koji je u ugovoru, a to znači visok kvalitet", kaže ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Na listi svetskog ekonomskog foruma, Srbija je po kvalitetu puteva na 120. mestu od ukupno 140 zemalja. Lošije pozicionirane su Rumunija, Bugarska i Bosna i Hercegovina. Hrvatska je u vrhu te liste, na 29. mestu, Slovenija na 38, a Albanija na 59. mestu.
To pokazuje koliko smo pažnje posvećivali putevima, koliko će teže naša privreda da proizvodi i izvozi, i koliko će svet ulagati u zemlje u kojima nema puta. Neće strani biznismen investirati u onaj kraj do koga se ne može dovesti sirovina i iz koga se ne može izvesti proizvod", kaže profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić.
I ministarka ističe da je loša infrastruktura veliki problem za dolazak stranih investitora, dodajući da je infrastruktura najvažniji pokretač ekonomije i "na nama jeste da postojeće puteve rahabilitujemo, a da nove puteve završimo".
Koridor 10 mora da bude završen do kraja 2016. inače ćemo mi tu bitku izgubiti u regionu i zaista će nas zaobići, rekla je Mihajlovićeva.
Da bi se održao kvalitet puta neophodno je i odgovarajuće održavanje, što je najčešće dodatno opterećenje za privredu. S tim problemom se suočavaju građani Hrvatske.
Građanska inicijativa "Ne damo naše autoceste" prikupila je dovoljno potpisa za održavanje referenduma kojim bi građani odlučili protive li se davanju auto-puteva u koncesiju.
Hrvatska je u puteve uložila mnogo više od onoga što je imala na raspolaganju u budžetu. Problem je zato nastao kada su na otplatu došli krediti.
