Premalo `zdravih` privatizacija
Većinu uspešno privatizovanih firmi kupili su investitori iz sveta koji su želeli da nastave proizvodnju, a opstanak su obezbedile firme sa "zdravim" proizvodom, odnosno nekom vrstom dominacije na tržištu, uz skoro neizostavno smanjenje broja radnika.
Koliko je privatizacija u Srbiji bila "uspešna" najbolje znaju hiljade radnika koji su ostali bez posla, kao i oni koji mesecima ne dobijaju zarade, jer su novi vlasnici upropastili fabrike, rasprodali mašine i alat i stavili katance na pogone. Ipak, postoje i oni malobrojni primeri preduzeća koja su nastavila uspešno da posluju, a retka među njima čak i bolje nego pre privatizacije, pišu Novosti.
Opstale su firme koje su imale "zdrav" proizvod i tržište, iako je broj radnika u njima drastično smanjen. Osim većeg broja loših privatizacija mogli bismo da nađemo i jedan manji broj preduzeća koja su uspešno privatizovana, priča profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.
U prvoj grupi su firme koje su privatizovane po zakonu iz 1997. godine. Ta preduzeća su i ranije dobro poslovala, ali zahvaljujući mudroj politici onih koji su njima upravljali. To su Metalac iz Gornjeg Milanovca, Tarket iz Bačke Palanke, Apatinska pivara, Hemofarm…
U drugu grupu spadaju preduzeća koja su privatizovana po zakonu iz 2001. godine i koja su prodata na tenderima. Njih su uglavnom kupili strani investitori. Njihova odlika je i da se nalaze u nekoj vrsti dominantnog položaja, jer eksploatišu prirodna bogatstva ili kontrolišu srpsko tržište. To je razlog zašto su uspešna. Jer, na primer, sa cementarama smo prodali i pravo na korišćenje retkih privrednih bogatstava.
Prema podacima Agencije za privatizaciju, kroz ovaj proces najbolje su prošla preduzeća iz duvanske industrije, cementare i pivare.
Sve ove firme su kupile velike i ozbiljne svetske kompanije koje su od početka želele da nastave proces proizvodnje i da ostvare profit, napominje predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
Sigurno da se profit ostvaruje i racionalizacijom broja zaposlenih. Kamo sreće da je bilo više ovakvih kompanija, koje proizvode, uvode modernu tehnologiju i solidno plaćaju zaposlene. U tom slučaju, ukupan broj onih koji su ostali bez posla bi bio neuporedivo manji. Ovako od 2001. godine je bez posla ostalo pola miliona ljudi.
Predsednica ASNS napominje da procesom privatizacije u Srbiji niko ne može biti zadovoljan. Ostvareni prihod od prodaje koji iznosi 2,7 milijardi evra, niži je od ukupne knjigovodstvene imovine, koja je bila na prodaji, objašnjava Ranka Savić.
Svaka treća privatizacija je raskinuta. Preduzeća su prodavana, a da se nije vodilo računa o tome da li će novi kupci nastaviti proces proizvodnje, da li znaju da vode taj proces, ili su firme kupili zbog zemljišta i izgradnje šoping molova.
