Hrvatska u vrhu Evrope po radu `na crno`
U Hrvatskoj je prošle godine osam odsto zaposlenih deo ili celu platu primalo na crno, što je znatno iznad evropskog proseka od tri odsto, pokazuju podaci iz studije Evrofonda o neprijavljenom radu.
S prošlogodišnjim udelom od osam odsto neprijavljenih radnika, Hrvatska je u samom vrhu Evrope, a jedino Letonija ima viši udeo radnika "na crno" (11 odsto). Nešto niži udeo od sedam odsto, beleži se u Grčkoj, Rumuniji i Slovačkoj.
Kada se iz ukupnog broja zaposlenih u Hrvatskoj isključe oni koji rade za državnu ili javnu službu, onda tih osam odsto znači da u koverti deo ili celu platu prima nešto više od 90 hiljada ljudi.
Ova brojka može se dovesti u odnos s brojem radnika koji su prijavljeni na minimalnu platu i kojima, pre svega u malim firmama u privatnom sektoru, minimalac nije jedina plata, već im se deo primanja isplaćuje "ispod pulta", zaobilazeći tako poreze i socijalna davanja.
Prema podacima Poreske uprave, u prvih sedam meseci ove godine nešto više od 78 hiljada radnika bilo je prijavljeno na minimalnu platu.
Što se tiče trendova u broju neprijavljenih radnika, u studiji Evrofonda ističe se da je u Grčkoj, najviše pogođenoj krizom, od 2007. do prošle godine, došlo do najvećeg rasta udela radnika koji zarađuju na crno, i to za cetiri procentna poena.
Istovremeno, najznačajnije smanjenje beleži se u Rumuniji (za 16 procentnih poena), zatim u Bugarskoj (za osam poena). Letonija, koja još ima izuzetno visok udeo rada na crno, od 2007. godine poboljšala se za šest procentnih bodova.
