`Češljanje` invalidskih penzija u Novom Pazaru
Prijepolje je državni rekorder sa 45 odsto invalidskih penzionera, a u stopu ga prati Novi Pazar sa 38 odsto, gde je u toku „češljanje“ svih invalidskih penzija, saznaju Novosti.
Novi Pazar bio jedan od centara za dobijanje lažnih penzija, a ceo „biznis“ se do 2001. godine odvijao polujavno. Mnogi su se penzionisali već sa 30 godina života, a do invalidskih penzija su dolazili ili uz vezu ili za novac.
Bolji poznavaoci prilika među novopazarskim penzionerima kažu da među „invalidima“ ima i puno „prošvercovanih“ koji bi, iako su dugo penzioneri, mogli „volu rep da iščupaju“, jer su u penziju otišli sa 30 ili 40 godina života i 10 ili 20 godina radnog staža, pišu Novosti.
Kao i u drugim delovima Srbije, najviše invalidskih penzija i u Novom Pazaru ostvareno je u periodu od 1990. do 2001. godine. Emisari su radili polujavno i tek početkom 2001. godine javnost u ovom kraju i Srbiji upoznata je sa zloupotrebama prilikom penzionisanja.
Policija je tada otkrila organizovanu grupu koju su činili jedna poznata lekarka iz Beograda, nekoliko lekara iz Novog Pazara, jedan radnik novopazarske ekspoziture PIO i nekoliko „posrednika“ koji su lažnom dokumentacijom penzionisali stotinak Novopazaraca, Tutinaca i Sjeničana.
Članovi ove grupe tada su dobili uslovne zatvorske kazne, neki su i oslobođeni, a lažne penzije su oduzete. Ovaj sudski proces skoro potpuno je zaustavio dalje zloupotrebe. Tarifa za lažnu invalidsku penziju kretala se od tri do pet hiljada maraka, a u nekim slučajevima i do deset hiljada maraka.
Zbog zloupotreba prilikom penzionisanja i najave da će sve penzije biti proverene, mnogi u Novom Pazaru sada strahuju da će ostati bez primanja. U Filijali PIO u Novom Pazaru, kako list Novosti nezvanično saznaje, u toku je „češljanje“ svih invalidskih penzija, a među 600 dosad proverenih dosijea, nije bilo spornih.
Među rekorderima po broju invalidskih penzija, posle Prijepolja i Novog Pazara, sledi Nova Varoš sa 37 odsto i Priboj sa 36 odsto invalidskih penzionera. U nadležnoj filijali fonda PIO tvrde da je reč o čistoj slučajnosti.
Potrebno je napraviti daleko detaljnije analize, da bi se utvrdilo zašto je, na primer u Prijepolju, 45 odsto invalidskih penzionera, a u beogradskim opštinama svega 19 odsto, objašnjava direktor užičke filijale fonda PIO Sreten Selaković.
Treba imati u vidu i da je veliki broj ljudi iz ovih krajeva radni vek proveo u Beogradu i drugim većim gradovima, a po odlasku u penziju oni su se vratili, prenoseći dokumentaciju u našu filijalu.
Statistički, Prijepolje je državni rekorder sa 45 odsto invalidskih penzionera, u beogradskim opštinama prosek je 19, u Kragujevcu i Kruševcu 16, dok je u Novom Sadu ovo pravo ostvarilo 17 odsto od ukupnog broja penzionera.
