U klinč sa velikim poreskim `grešnicima`
Teme ekonomskog rasta i zatvaranja "rupa", kroz koje veliki koncerni zaobilaze porez, glavne su teme na konferenciji ministara finansija u australijskom gradu Kernsu, a na dnevnom redu je i odnos prema Rusiji.
Što se utaje poreza tiče, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je predstavila svoj najnoviji "katalog" sa 15 tačaka predloga za sprečavanje utaje poreza kod velikih, međunarodnih preduzeća.
Generalni sekretar ove organizacije, Angel Gurria objasnio je kako nije reč o merama prema kojima bi ubuduće u svim zemljama bile uvedeni jednaki procenti za naplatu poreza.
Svaka zemlja o tome treba da odlučuju sama. Ovde se radi o merama koje bi trebalo da spreče mogućnost skrivanja poreskih "grešnika" u nekim sigurnim lukama gde ne moraju da plaćaju porez.
Ovde se radi i o preduzećima koje pojedine zemlje privuku k sebi, pri čemu je odmah jasno da ta preduzeća u pomenutim državama zapravo nisu nimalo aktivna, kaže Gurria.
"Ove mere su zajednički projekt G20 i OECD, kojim mi pokušavamo da učinimo nešto protiv agresivne prakse velikih preduzeća, pri čemu ona svoju dobit jednostavno prenose u zemlje u kojima se plaća manji porez."
Ovakva praksa uništava poreske sisteme, šteti vlastima, sprečava razvoj i narušava poverenje građana, dodao je generalni sekretar OECD.
O privrednom rastu ministri bi u novembru trebalo ozbiljnije da raspravljaju. Posebno o visini neophodno privrednog rasta. U februaru na sastanku na vrhu G20 u Sidneju, ministri su dogovorili rast od dva odsto u narednih pet godina i otvaranje radnih mesta, pre svega za mlade ljude.
Nemački ministar finansija Wolfgang Schauble je s time u svezi izrazio sumnje. "Ekonomski rast se ne može dogoditi samo tako, po narudžbi", ponovio je.
Nemačka će se fokusirati na privatne investicije i nije spremna da povećava državne izdatke. Naime, upravo to od Nemačke traže druge zemlje članice G20, jer kako navode, to od Berlina traži i Međunarodni monetarni fond.
Zvati Putina – da ili ne?
Iako se ministri finansija, uoči velikog sastanka na vrhu G20 u novembru u Brizbejnu, ne bave krizom u Ukrajini, spor sa Rusijom se ipak oseća "u vazduhu" i osnovno pitanje je "da li bi Vladimira Putina trebalo pozvati na sastanak G20 u Brizbejn".
Australijski ministar finansija Joe Hockey, domaćin konferencije u Kernsu, u početku je bio protiv poziva Putinu, ali sada je promenio mišljenje.
"Savetovali smo se sa čitavim nizom zemalja i na kraju došli do zaključka da ćemo Putina pozvati i da očekujemo njegov dolazak. Na kraju krajeva, Rusija je članica G20", izjavio je Hockey.