Hrvatska smanjila spoljnotrgovinski minus

Hrvatski izvoz je u prvih šest meseci dostigao 37,7 milijardi kuna, što je 14,3 odsto ili 4,2 milijarde više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju privremeni podaci Državnog zavoda za statistiku.

Istovremeno je uvoz dosstigao 64,5 milijardi kuna i bio je 5,1 odsto ili 3,1 milijardu viši. Spoljnotrgovinski deficit iznosio je 26,8 milijardi kuna, što je 1,6 milijardi kuna manje nego u prvom polugodištu 2013. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je, pak, 58,5 odsto, dok je u istom razdoblju prošle godine iznosila 53,7 odsto.

Time je DZS revidirao na više prve podatke o izvozu i uvozu za prvih šest meseci, objavljene u avgustu. Vrednost izvoza revidirana je na više za 300, a uvoza za 900 miliona kuna, pa je i deficit veći za 600 miliona kuna u odnosu na prvu procenu.

Najveći izvoz ostvaren je u zemlje Evropske unije, 24,2 milijarde kuna ili 19,8 odsto više. Najviše je pritom izvezeno u Italiju, u vrednosti od 5,65 milijardi kuna, sa rastom od 20,2 odsto.

Sledi Nemačka, u koju je izvezeno 4,34 milijarde kuna ili 12,3 odsto više, a potom Slovenija sa 4,3 milijarde ili 30,9 odsto više.

U zemlje CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija, Moldavija i Srbija) hrvatski izvoz je dostigao 7,37 milijarde kuna, što je 11,7 odsto više nego u istom periodu lane.

Najviše je, za 38,2 odsto, porastao izvoz u Srbiju, na 1,67 milijardi kuna, dok je izvoz u Bosnu i Hercegovinu ojačao 5,3 odsto, na 4,36 milijardi kuna.

Prema delatnostima, najveći rast izvoza ostvaren je u sektoru električne energije, pare i klimatizacije, za 113,8 odsto, na 1,25 milijardi kuna.