`Sigurni` samo oni sa primanjima do 25.000 dinara?
Iako Vlada Srbije još „vaga“ nove mere koje bi trebalo da omoguće uštede u budžetu, mesečna primanja do 25.000 dinara neće biti smanjena, pišu Novosti.
Tačan procenat smanjenja penzija i plata u javnom sektoru i dalje nije utvrđen, a razgovori koji treba da dovedu do rešenja počeli su u Vladi Srbije sastankom sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda.
Premijer Aleksandar Vučić obavestio je šefa kancelarije MMF u Beogradu Daehenga Kima, da je Vlada na čijem je čelu, odlučna da sprovede ekonomske reforme, ali da će siromašni i najveći broj penzionera biti apsolutno zaštićeni, saznaju Novosti.
Zasada je jedino izvesno da se neće dirati u primanja socijano ugroženog stanovništva. Plate i penzije do 25.000 dinara neće biti smanjene.
Najveći teret trebalo bi da podnesu vlasnici primanja iznad 65.000 dinara mesečno, koja će biti najviše smanjena.
Rebalans budžeta koji nam predstoji je razlog za sastanak sa MMF, posle koga sleduje i dolazak misije MMF iz Vašingtona u oktobru i razgovor o novom aranžmanu Srbije i ove institucije.
Kako Novosti nezvanično saznaju, MMF se, ipak, zalagao za linearno smanjivanje penzija i plata u javnom sektoru, dok je stav srpske strane bio da je progresivno smanjivanje bolje: što je veće primanje, da i smanjenje bude veće.
Time bi se, makar delimično, zaštitilo stanovništvo sa nižim primanjima. Granica od 25.000 dinara „zaštićenih“ penzija znači da više od polovine penzionera neće imati promenjena primanja.
Na listi Fonda PIO nalazi se tačno 816.233 penzionera sa penzijom do 25.714 dinara, dok svega 1.998 građana prima penzije veće od 90.000 dinara.
Koliko je tačno zaposlenih u javnom sektoru čije plate ne prelaze 25.000 dinara nije poznato, s obzirom na to da država do sada nije saopštila ni tačan broj ukupno zaposlenih u ovom sektoru.
>>>>Šabić: Objavite broj zaposlenih
Poslednji procenat smanjenja pominjan u javnosti, bez zvanične potvrde, bio je 10 odsto. Ako se uvede veći procenat za veće plate, granica će verovatno biti na 65.000 dinara.
Ipak, troškovi javnih preduzeća mogu veoma brzo da „pojedu“ ove uštede, ukoliko se država ne uhvati ukoštac i sa ovim problemom.
Još je Fiskalni savet ukazivao na to da su troškovi samo Srbijagasa i Železare Smederevo, veći od svih ušteda dobijenih uvođenjem solidarnog poreza i podizanjem niže stope PDV sa osam na 10 odsto.
