Vodeće ekonomske celine u Srbiji
Industrija mesa Matijević bila je u 2013. godini vodeća ekonomska celina u Srbiji i prvu poziciju preuzela je od Delta Holdinga, koji je lidersku poziciju držao nekoliko godina, objavila je Agencija za privredne registre.
Industrija mesa Matijević ima kontrolu nad 70 zavisnih pravnih lica, što je za 12 pravnih lica više nego prethodne godine. Na drugom mestu je Delta, sa jednim zavisnim pravnim licem manje u odnosu na prethodnu godinu, odnosno sa ukupno 69 zavisnih pravnih lica u krugu konsolidacije.
Prema podacima APR, u privredi Srbije u 2013. godini poslovalo je 747 ekonomskih celina, što je za 54 manje u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj konsolidovanih zavisnih i pridruženih pravnih lica smanjen za 15.
Takođe je nastavljen opadajući trend broja zaposlenih u ekonomskim celinama, pa su one prošle godine zapošljavale 332.862 radnika, ili za 16.460 manje nego 2012. godine.
Konsolidovani finansijski izveštaji obrađeni su za 743 matična pravna lica, koja konsoliduju 2.269 zavisnih i pridruženih pravnih lica.
Veliki broj konsolidovanih pravnih lica imaju i ekonomske celine, MK Grupa doo Beograd (31 zavisno i pet pridruženih pravnih lica), Verano motors doo Beograd (25 zavisnih pravnih lica), Koefik doo Beograd (22 zavisna pravna lica), EI Korporacija ad Niš (21 zavisno pravno lice), kao i novoosnovana ekonomska celina MK Holding doo Beograd (20 zavisnih pravnih lica).
Ekonomske celine su u 2013. zadržale obim aktivnosti na nivou iz prethodne godine sa ukupnim prihodima od 3.263 milijarde dinara i ukupnim rashodima od 3.242 milijardi dinara.
Takođe, nastavile su sa neprofitabilnim poslovanjem iz prethodne godine, ali sa gubitkom znatno manjim (71,3 odsto) od prošlogodišnjeg, tako da na ukupnom nivou njihov negativan neto finansijski rezultat iznosi šest milijardi dinara.
Finansijsku sigurnost ekonomskih celina narušavaju rastući kumulirani gubici, koji su u iznosu od 1.106 milijardi dinara povećani za 14,5 odsto u odnosu na 2012. godinu.
Snažan uticaj ekonomskih celina na ukupna kretanja u domaćoj privredi pokazuje to što one zapošljavaju trećinu radnika u celoj privredi i prosečno učestvuju sa dve petine u osnovnim pozicijama svih privrednih društava.
Među ekonomskim celinama koje su uspešno poslovale u 2013. godini izdvaja se NIS, sa 15 zavisnih pravnih lica, od kojih osam posluje u inostranstvu.
Posebno treba pomenuti i ekonomsku celinu JP EPS, koja ima kontrolu nad 13 zavisnih pravnih lica, a u 2013. je, posle negativnog rezultata prethodne godine, iskazala neto dobitak od 19 milijardi dinara i uevćala poslovne prihode za 15,4 odsto na 220 milijardi dinara.
Ova celina dominira po ukupnim sredstvima i kapitalu, koji iznose 1.096 milijardi, odnosno 800 milijardi dinara, ali nosi i visoke kumulirane gubitke od 112 milijardi dinara. EPS zapošljava najviše radnika, njih 31.569, od svih ekonomskih celina u srpskoj privredi.
U 2013. godini ekonomska celina Telekom, sa šest zavisnih pravnih lica, više nego za četvrtinu je uvećala pozitivan rezultat ostvaren u prethodnoj godini, tako da je iskazala neto dobitak u iznosu od 16 milijardi dinara, a istovremeno ona se ističe i po visini poslovnih prihoda (117 milijardi dinara), angažovanih sredstava (239 milijardi dinara) i kapitala (143 milijardi dinara).
Kao ekonomska celina koja generiše značajan obim poslovne aktivnosti izdvaja se Delhaize Srbija sa poslovnim prihodima od 102 milijardi dinara, a pri tome se ističe i po visini iskazanog neto dobitka u iznosu od pet milijardi dinara.
Drastičan rast profitabilnosti u 2013. godini ostvarile su ekonomske celine Metalfer Sremska Mitrovica, Amasis doo Beograd i PKB Korporacija ad Beograd u restrukturiranju.
Na drugoj strani, neto dobitak Matijević doo Novi Sad (tri milijarde dinara) smanjen je skoro za četvrtinu, a dobitak MK Grupe doo Beograd (0,9 milijardi dinara) za trećinu.
Delta Holding doo Beograd, takođe, beleži pad profitabilnosti i to za 29,7 odsto, s obzirom da je iskazan neto dobitak od 0,3 milijardi dinara.
Nasuprot tome, među gubitašima se, s obzirom na veoma visoke gubitke, ističe ekonomska celina JP Srbijagas Novi Sad, sa šest zavisnih i šest pridruženih pravnih lica.
Ova celina iskazuje najveći iznos neto gubitka od 51 milijardu dinara, koji je za 36 odsto veći u odnosu na prethodnu godinu, a istovremeno nosi i kumulirane gubitke u iznosu od 108 milijardi dinara, uz njihov godišnji rast od čak 80,8 odsto.
Neprofitabilno poslovanje u 2013. godini, kao i prethodne godine, veoma je izraženo i kod ekonomske celine Železnice Srbije, mada je njen neto gubitak, iako prepolovljen, sa iznosom od osam milijardi dinara i dalje izuzetno visok.
Ova celina nosi i najveće kumulirane gubitke u visini 147 milijardi dinara. Takođe, raspolaže ukupnim sredstvima od 278 milijardi dinara i kapitalom od 204 milijardi dinara, a zapošljava 19.896 radnika.
Od ekonomskih celina koje su u 2013. godini značajno pogoršale poslovanje izdvajaju se Beohemija, Koncern Farmakom, Viktorija Grupa i Interkomerc, koje su se posle pozitivnih rezultata 2012, prošle godine našle u samom vrhu po visini iskazanih gubitaka.
Kao ekonomske celine u finansijskom sektoru u Srbiji je 2013. poslovalo osam banaka sa 13 zavisnih pravnih lica, pet društava za osiguranje sa 17 zavisnih pravnih lica, zatim po dva davaoca finansijskog lizinga i brokersko dilerska društva sa dva, odnosno sedam zavisnih pravnih lica.
Takođe, poslovale su i dve banke u stečaju i likvidaciji i jedna druga finansijska organizacija u likvidaciji, koje imaju kontrolu nad tri, odnosno jednim zavisnim pravnim licem. U neprofitnom sektoru poslovalo je 11 drugih pravnih lica, koja konsoliduju 20 zavisnih lica, navela je APR.
