Švajcarsko tržište traži visoki kvalitet
Ksenija Simović, istraživač za evropske integracije u Centru evropskih politika o sve većoj mogućnosti za saradnju Švajcarske i Srbije
„Švajcarsko tržište je visoko uređeno, njihovi potrošači su najzaštićeniji potrošači u svetu. Dovoljno je samo jednom da prekršite njihova pravila i standarde pa da okrenu leđa i prestane svaka saradnja“, objašnjava za BLIfe Ksenija Simović, istraživač u Centru za evropske politike i veoma dobar poznavalac političkih i ekonomski odnosa Srbije i Švajcarske.
„Predstavnici Švajcarske su nekako nevidljivi u Srbiji, ali su vrlo prisutni. Švajcarci su, inače, diskretni ljudi. Ova zemlja nije članica EU, ali jeste EFTA. Bez obzira na to, imaju izuzetno razvijenu saradnju sa EU i poštuju sve njene standarde, naročito, one koji se odnose na kvalitet usluga i proizvoda. Srpski proizvodi i proizvođači , bar oni koji mogu da se pojave na švajcarskom tržištu i da tamo prodaju gotove prehrambene proizvode, tek od nedavno su počeli sa primenom visokih standarda kada je o kvalitetu reč. Ubeđena sam da će dobar broj proizvoda iz Srbije uspeti da uđe na tržište Švajcarske, jer njihovi stručnjaci rade sa srpskim Zavodom za zaštitu intelektualne imovine, kako bi se sačuvalo poreklo i kvalitet srpskih proizvoda, kao što su sjenički sir, futoški kupus, burek iz Leskovca, ajvar i, mislim, med, ali i niz drugih. Proizvod koji uđe na švajcarsko tržište mora da ima zaštićeno geografsko poreklo, da ispunjava visoke standarde koji propisuju organsko poreklo, kao i sve drugo što definiše visok kvalitet nekog proizvoda“, ističe ističe naša sagovornica.
U Srbiji ima i niz drugih prehrambenih proizvoda, pre svega voća i povrća, koje je kvalitetno i veoma zdravo. To Švajcarci znaju i sve više pomažu srpskim institucijama, ali i jednom broju proizvođača da to tako i ostane. Zainteresovani su za uvoz svežeg voća i povrća, a sve više se govori i o izgradnji kapaciteta za njihovu preradu, ali pod posebnim uslovima. Švajcarci neće bilo šta. Sok mora da bude od ceđenog voće, bez obzira što je cena takvog proizvoda nekoliko puta viša nego onih ’sokova’ u kojima jedva ima tragova voća.
Ukupan obim razmene naše dve zemlje je 316 miliona dolara u prošloj godini i veći je za 18,6 odsto, što znači da se na polju trgovine dešavaju pozitivne stvari. Švajcarska je na 25. mestu po vrednosti ostvarenog spskog izvoza, koji je veći od 104 miliona dolara. Mora se imati u vidu da je Švajcarska veliki uvoznik sirovina, a s druge strane, značajan izvoznik sofiscitiranih, kvalitetnih i skupih proizvoda. Više od 40 odsto njihovog izvoza su farmaceutski proizvodi, pre svega lekovi. Srbija ih, naravno, kupuje, a Pharmaswiss je njihova greenfild investicija u Srbiji, vredna oko četiri miliona evra. Iz Švajcarske se uvoze razni hemijski proizvodi i sirovine, malo konditorskih i visoko luksuznih proizvoda kao što su satovi, mirisi i slično. Švajcarci sem voća i povrća, iz Srbije rado kupuju niz industrijskih sirovima iz oblasti mašinskog i metalnog sektora, zatim tekstil, a rado bi dolazili i u naše banje i posećivali druga područja.
„Oni su u Srbiji potražili svoje mesto i u sektoru usluga, kao što je osiguranje. Međutim, Srbija će tek doći u situaciju da koristi njihove usluge i ujedno uči od njih. Reč je o tercijalnim finansijskim uslugama koje su u Srbiji još u povoju, a švajcarski stručnjaci poznati su u svetu kada je reč o finansijskim transakcijama. Oni to rade polako i sa daleko većim oprezom nego ranije, jer je i Švajcarska platila ceh opšte finansijske krize. Zahvaljujući izmenjenim propisima i prilagođavanju evropskoj praksi rada, kada je o bankama i finansijama reč, Švajcarska nije više neki ’fiskalni raj’. Sve je daleko transparentnije nego ranije, bankari su veoma oprezni i ta priča kako se u Švajcarskoj može sakriti i ’oprati’ novac nije ni ranije bila tačna, a pogotovo nije u poslednjih nekoliko godina“,ističe Ksenija Simović i ukazuje na dva veoma značajna sporazuma koja su potpisana između naših zemalja. Reč je o sporazumima o promociji i zaštiti investicija i izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji su okvir za bolju saradnju i više ulaganja.
„Velika je stvar osnivanje Švajcarsko srpske trgovinske komore koje su pokrenule švajcarske firme Roche, Nestle, Sika, Ringier i Holcim. U Srbiji posluje 86 švajcarskih firmi i predstavništava i svi oni očekuju da će ova Komora pomoći kako švajcarskim firmama da brže dolaze u Srbiju tako i srpskim da se bolje snalaze u Švajcarskoj“, kaže naša sagovornica, dodajući kako sva ekonomska kretanja ukazuju da će saradnja Srbije i Švajcarske tek dobiti na zamahu.
