Bruto inostrani dug Hrvatske na rekordnih 108 odsto BDP-a
Na kraju prvog tromesečja bruto inostrani dug Hrvatske dostigao je 46,4 milijardi evra, odnosno 108,1 odsto BDP-a.
Tako je peti mesec za redom zabeležena pozitivna godišnja stopa rasta (3,3%) nakon što je kontinuirano sedamnaest meseci, od juna 2012. do oktobra 2013. bruto inostrani dug beležio pad vrednosti na godišnjem nivou. U relativnim pokazateljima zaduženosti odnos bruto inostranog duga i BDP-a porastao je na najviši nivo ikad, što je osim rasta obaveza prema inostranim poveriocima, posledica i pada privredne aktivnosti odnosno nominalnog smanjenja BDP-a.
Rastu obaveza prema inostranim poveriocima u vrednosti 0,8 miulijardi evra (1,7%) tokom prvog tromesečja najviše su pridonela privatna nefinansijska preduzeća čiji je dug uz tromesečni prirast od 643 miliona evra na kraju marta iznosio 11,5 milijardi evra. Istovremeno bruto inostrani dug opšte države u iznosu 10,2 milijardi evra (koji je u prvom tromesečju smanjen za 250 miliona evra) u drugom tromesečju zabečežiće porast zbog izdavanja međunarodne obveznice na evropskom tržištu u vrednosti 1,2 milijardi evra.
Posmatrajući strukturu bruto inostranog duga prema domaćim sektorima tokom petogodišnje recesije primetan je rast udela opšte države u ukupnom bruto inostranom dugu. Naime, udeo bruto inostranih obaveza opšte države prema inostranim poveriocima porastao je sa oko 10-11 odsto (u prvoj polovini 2009.) na iznad 22,1% krajem prvog ovogodišnjeg tromesečja. Kreditne institucije smanjile su svoj udeo na ispod 20%, dok ostali domaći sektori (privatna nefinansijska društva, finansijske institucije, stanovništvo) uprkos nastavku procesa razduživanja i smanjenju udela čine i dalje najveći deo inostranog duga, 41,9 odsto.
