Sreća i nesreća: Dve strane iste medalje

Nesreća i sreća jesu različita, ali su i vezana psihička stanja. Dok mi opsesivno tragamo za srećom nismo ni svesni koliko je nesreća važna za našu dobrobit.

U kolumni za New York Times Arthur C. Brooks, predsednik American Enterprise Institute, objašnjava: „Iako čudno zvuči to što je neko srećniji od proseka ne znači da ta ista osoba ne može da bude i nesrećnija od proseka“. Psiholozi to otkrivaju pomoću testa pozitivnih i negativnih afekata. „Kada sam uradio taj test došao sam do sledećih zaključaka. Da sam ja srećniji od većine ljudi koji su mojih godina, pola, zanimanja i obrazovanja, ali je sa druge strane test pokazao i da sam prilično nesrećan jer sam veoma melanholičan“, objašnjava Brooks. On je analizirao psihološku literaturu i shvatio je šta ljude unesrećuje.

Šefovi unesrećuju. Dobitnik Nobelove nagrade, psiholog i autor knjige „Think, Fast And Slow“,Daniel Kahneman, radio je istaživanje u kome je merio raspoloženje ljudi tokom celog dana. Studija je pokazala da se ljudi najneprijatnije osećaju kad su u interakciji sa svojim šefovima.

Slava unesrećuje. U studiji koja je rađena na University of Rochestar izvršena je podela na dve grupe ljudi. Prvu grupu čine ljudi koji  imaj unutrašnju potrebu da rade određene stvari i njima je nagrada u samoj toj aktivnosti. To su ljudi koji su okrenuti sebi i svojoj suštini. Tako na primer ljudima koji žele da rade na sebi nagrada će biti njihov rast i nove stvari koje će tom prilikom naučiti. Dok drugu grupu čine ljudi koji  imaju „spoljne“ ciljeve gde je nagrada izvan delatnosti, odnosno dobija se po obavljenom poslu. Primer za „spoljni“ cilj je slava, a nagrada je to da vam se ljudi dive. Istraživači su došli do zaključka da ljudi koji su orijentisani ka spoljnim ciljevima više osećaju stid, strah i druge negativne emocije i češće oboljevaju od ljudi koji su okrenuti svojim unutrašnjim potrebama. Dakle, ostvarenje tih spoljnih ciljeva ne doprinosi dobrobiti pojedinca. Staus i slava ne mogu da učine ljude iskreno srećnim.

Više seksualnih partnera vas može učiniti nesrećnim. Kada je ispitivano čak 16 hiljada Amerikanaca o broju seksualnih partnera i sreći koju povodom toga osećaju došlo se do zaključka da su srećniji oni koji su u monogamnim vezama. „To važi i za žene i muškarce.“, objašnjava Brooks.

Loš odnos prema novcu dovodi do nesreće. Uticaj novca je dvojak kada novca ima dovoljno ljudi su opušteniji, a i nemaju strahove kao što je na primer strah od dobijanja otkaza. Sa druge strane istaživanja pokazuju da ljudi koji zarađuju mnogo novca imaju predispoziciju da budu nesećni.

Brooks zaključuje:„Ljudi kojima je bogatstvo prioritet u životu se zabrinutiji, depresivniji,  češće su uživaoci droga i više oboljevaju od onih koji su orijentisani ka svojim suštinskim, unutrašnjim ciljevima.“