Čega se (ne)odričemo zbog pada standarda?
Usled pada standarda većina građana Srbije se za poslednjih godinu dana odrekla ne samo putovanja, izlazaka, knjiga i garderobe, nego i kvalitetne hrane, ali ne i "sitnog luksuza", poput telefona, kladionica i cigareta.
Ekonomska kriza, poskupljenja i niske zarade većinu su primorali da promene životne i kupovne navike, zapravo na proređivanje istih. Istraživanja govore da se najteže odričemo proslava i cigareta. Istovremeno, najmanje novca izdvajamo za odlazak kod lekara i na obrazovanje, pišu Novosti.
Građani Srbije najteže se “odvajaju” od sitnih zadovoljstava, poput mobilnih telefona, kladionice ili duvana. Uvek se pronađe novac za paklicu cigareta i ponekad odlazak u kladionicu, kaže Milan P. iz Beograda (43).
Krpimo se zahvaljujući čekovima i kreditnim karticima, na kojima je hroničan minus od pedesetak hiljada dinara. Prestajemo da odlazimo u pozorište ili bioskop, na letovanja, da kupujemo knjige, posećujemo kafane, ali ne možemo da se odreknemo sitnih zadovoljstava, kao što je duvan.
Pad prometa je evidentan, zbog besparice kupujemo manje količine hrane. Prosečan račun je u Srbiji sa 500 dinara iz 2008, ove godine je pao sada na oko 360. Toliko je najmanje opala i kupovna moć stanovništva, znači za skoro 30 odsto.
Sada se najčešće kupuju osnovne životne namirnice, s tim što se kupuju proizvodi koji imaju nižu cenu, mahom privatnih robnih marki, kažu u trgovinskim lancima.
Koliko je alarmantna slika našeg standarda, najbolje ilustruje podatak da se prodavci obraduju tek kada najstariji sugrađani dobiju primanja. Tada, kažu, poraste i prodaja mesa, ulja, prerade, sokova, brašna.
Meso je kod nas odavno postalo luksuz, smatra predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević. Prestajemo da odlazimo u pozorište ili bioskop, na letovanja, da kupujemo knjige, sve ređe posećujemo kafane i organizujemo zajednička slavlja.
Nakon toga, štedi se na garderobi, kupujemo jeftiniju i manje kvalitetnu robu. Problem je što smo sada došli u situaciju da štedimo i na hrani. Sve je više građana koji i osnovne potrebe svode na minimum.
Poslednji podaci pokazuju da građani Srbije jedu čak tri puta manje mesa nego Evropljani. Oni potroše 45,3, a mi prosečno 17,3 kilograma godišnje po glavi stanovnika.
Voća, po stanovniku, potrošimo 62,1 kg, a povrća 136,1 kg, što je u odnosu na EU manje za dva do tri puta. Pad potrošnje zabeležen je i kod kravljeg mleka, i to na 56,5 litara po stanovniku Srbije, dok prosek u EU iznosi 85,7 litara.
