‘Žrtvujemo poljoprivredu zbog izbornih pobeda’
Mislim da su naši političari zarad kratkotrajnih efekata političkih izbornih pobeda žrtvovali dugoročne interese poljoprivrede i privrede Srbije, i da su se neodgovorno ponašali prema nacionalnim interesima, kaže za BIZLife profesor doktor Miladin Ševarlić, šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
„Pri tome, su imali iskustvo drugih zemalja, i istraživanje šta se desilo sa poljoprivredom 12 zemalja nakon pet godina po ulasku u Evropsku uniju u periodu od 2004. do 2009. Suficit u spoljno trgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene industrije uspele su da sačuvaju i obezbede svega tri države: Poljska sa oko 4-5 milijardi dolara, Mađarska sa oko milijardu dolara i Litvanija sa svega 100 miliona dolara. Srbija sada potencijalno ima pozitivan spoljnotrgovinski bilans u razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ali ne zahvaljujući samo spoljno trgovinskoj razmeni sa zemljama članicama EU, nego i tradiciji u razmeni sa zemljama iz bivše SFRJ. Srbija bi morala da povede računa da li će ostvariti i u budućnosti takav spoljno trgovinski bilans u izvozu i uvozu poljoprivrednih proizvoda.“
Srbija će biti jedina država iz bloka tranzicionih zemalja koja će praktično pre pristupanja EU biti u obavezi, po sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, da već od 1. jula ili 1. septembra 2017, omogući slobodnu kupovinu zemljišta od strane kupaca iz EU pod istim uslovima kao i domaćim kupcima, a susedna Hrvatska je će to omogućiti tek za sedam godina od dana prijema u EU, ako i tada ne bude tražila i dobila produžetak zabrane prodaje tog prirodnog agrarnog i nacionalnog resursa, objašnjava Ševarlić.
Zašto je Srbija prihvatila ranije?
To treba pitati one koje su potpisali i pozvati ih na odgovornost, kao i one koji su ispregovarali sistem smanjenja carinskih stopa u periodu koji je objektivno predstavljao period koji nije odgovarao srpskoj privredi i poljoprivredi. Takođe, mislim da deo odgovornosti snosi i EU zbog toga što je primenu tog sporazuma uslovljavala i političkim ustupcima vezanim za područje Kosova i Metohije. To je jedinstven slučaj u procesu pridruživanja tranzicionih država EU i to se sada vraća kao bumerang celokupnoj svetskoj zajednici. Posebno treba skrenuti pažnju, da i kada nova zemlja bude primljena u „punopravno“ članstvo, to je pod znakom navoda jer, recimo farmeri u Hrvatskoj i posle njenog prijema u članstvo EU nemaju isti nivo subvencija kao farmeri starih 15 članica EU. I neće ih imati ni posle 1. januara 2015. već će dobiti verovatno umanjene subvencije za 30 odsto u ovom sedmogodišnjem budžetskom ciklusu do 2020. To čeka i nas kad budemo pristupili EU u 2020. ili 2024, sasvim je svejedno.
Ima li država mehanizama da eventualno smanji taj negativni uticaj na poljoprivredu i poljoprivredne proizvođače?
Teško u ovoj finansijskoj situaciji, kada Srbija ne ispunjava ni obavezu da u agrarni budžet izdvaja zakonom propisanih pet odsto od ukupnog budžeta. Nakon, ovih poplava i verovatnog rebalansa budžeta ne očekujem da će se u agrarni budžet izdvojiti čak ni 3,80 ili 4,08 odsto ukupnog budžeta.
Da li dosadašnji politički ambijent pogoduje razvoju poljoprivrede i sela u Srbiji?
Mislim da je Srbija zrela za promenu političkog sistema, jer političke elite poslednjih 16 godina imaju ’pokidane’ veze sa narodom. Ovo je kvazi demokratija, imajući u vidu da liste kandidata sastavljaju lideri političkih stranaka. Frapantan primer političke i društvene neodgovornosti svih pozicionih i opozicionih stranaka u periodu posle 2000. jeste činjenica da na listama praktično nemate poljoprivrednika, izuzimajući Marijana Rističevića – ukoliko je i on poljoprivrednik? U sazivu ovog i prošlog parlamenta nije ih bilo, a poljoprivrednici čine 11 odsto biračkog tela i njima bi trebalo da pripadne 27-28 poslaničkih mesta ukoliko bi oni glasali samo za kandidate njihove ’seljačke’ stranke. Potpuno bi drugačiji odnos prema poljoprivredi i selu bio kada bi poljoprivrednici, a posebno kada bi stanovnici ruralnih područja, glasali samo za svoje kandidate. Ovako u parlamentu imamo vrlo izražene procese beogradizacije i novosadizacije, i totalno zapostavljanje svih drugih područja. To je jedan disbalans koji će skupo da nas košta u strateškom pogledu.
Morao bi da se vrati izbor poslanika neposredno od naroda, a ne za političke liste, jer se iza manje ili više (ne)uspešnih lidera kriju i mnogi koji nikad ne bi bili na listama kad bi se narod pitao, niti bi bili izabrani. Tako se dešava da poslanici različitih političkih opcija, bilo da su pozicioni ili opozicioni u parlamentu, imaju bitno divergentne stavove po istim agrarnim i ruralnim pitanjima i ako su sa istog područja. Naročito kada se radi o genetički modifikovanim organizmima. Biće vrlo interesantno da čujemo argumente političara, koji su se eventualno „obećali nekome za nešto“, kako će se izjasniti oko najavljene promene zakona o genetički modifikovanim organizmima iz 2009, posebno što su se od 168 skuopština opština i gradova, njih 110, koje zauzimaju 70 odsto ukupne teritorije i gde živi preko 85 odsto ukupnog stanovništva, donele deklaraciju protiv promene zakona o GMO.
Ceo intervju pročitajte u najnovijem broju BIZLife magazina
