Hrvačević: Jedinstven zdravstveni sistem za bolji kvalitet lečenja pacijenata
Fresenius Medical Care najveća je svetska kompanija za pružanje usluga i proizvodnju medicinskih sredstava za dijalizu. Dijaliza je procedura prečišćavanja krvi od vitalnog značaja koja zamenjuje funkciju bubrega u slučaju bubrežne insuficijencije, bolesti od koje pati više od 2,5 miliona ljudi u svetu. Kao integrisana kompanija, Fresenius Medical Care u ponudi ima proizvode i sve potrebne usluge za proces dijalize.
Fresenius Medical Care brine o 270.000 pacijenata u 3.250 klinika za dijalizu u 45 zemalja širom sveta. Takođe, FMC je vodeći snabdevač dijaliznom opremom, uključujući i mašine za dijalizu, dijalizatore i proizvode za jednokratnu upotrebu.
Već 30 godina FMC Srbija proizvodi medicinska sredstva za tretiranje terminalne bubrežne insuficijencije u fabrici u Vršcu. Sa ukupnim godišnjim rastom od preko 13% i godišnjom stopom izvoza od preko 35%, FMC Srbija jedan je od najvažnijih nemačkih investitora u našoj zemlji.
Pored proizvodnje dijalizatora, arterijsko-venskih sistema i fluida potrebnih za obavljanje dijalize, kompanija ima i četiri centra za dijalizu, dva u Beogradu, jedan u Novom Sadu i jedan u Nišu. Svi FMC centri u Srbiji opremljeni su najsavremenijom tehnologijom i u njima se isključivo primenjuje hemodijafiltracija, najsavremenija metoda hemodijalize. Hemodijafiltracija u velikoj meri može poboljšati kvalitet života pacijenata i doprineti smanjenju stope smrtnosti.
O uslovima poslovanja u Srbiji, ali i stanju u zdravstvu razgovarali smo sa Rajkom Hrvačevićem, generalnim direktorom kompanije Fresenius Medical Care Serbia.
Kako ocenjujete poslovnu klimu u Srbiji?
Dobra poslovna klima na prvom mestu podrazumeva pravnu sigurnost investicije, a potom ekonomsku i tržišnu perspektivnost zemlje. Globalno tržište, uključujući i našu zemlju, suočava se sa posledicama ekonomske krize, a sama Srbija još uvek prolazi kroz period tranzicije. To znači da poslovanje u Srbiji donosi brojne izazove, ali i niz prilika za razvoj. Veliki smo optimisti kada je reč o daljem razvoju domaće ekonomije i privrede, kao i o unapređenju poslovne klime i stvaranju stimulativnog ambijenta koji će motivisati kompanije da nastave sa investiranjem.
Naravno, moramo imati na umu i nedavnu prirodnu katastrofu koja je zahvatila našu zemlju. Oporavak od poplava zahtevaće vreme, ali i upornost i uključenost svih nas.
Koje bi reformske procese Srbija trebalo da sprovede u oblasti zdravstva?
Jedna od najvažnijih mera koja treba da se sprovede kako bi lečenje pacijenata bilo na višem nivou jeste integracija privatnog i državnog zdravstvenog sektora. Svi znamo da građani oklevaju da idu kod lekara, između ostalog zbog redova i višečasovnog čekanja na pregled, a da ne govorimo o višemesečnom čekanju na magnetnu rezonancu, skener i ultrazvuk kojima se mnoge bolesti otkrivaju u početnim stadijumima kada su šanse za izlečenje neuporedivo veće. Integrisanjem privatnog i javnog zdravstva pacijentima bi bila pružena sveobuhvatna, pravovremena i kvalitetna nega, a država bi svakako uštedela na sredstvima koja odlaze na lečenje pacijenata sa komplikacijama koje nastaju usled kasne dijagnostike.
Jedinstven zdravstveni sistem u kojem pacijent može da bira gde će se lečiti, rukovođen kvalitetom usluga u uslovima zdrave konkurencije, jeste evropski standard kojem treba da težimo.
Šta bi integracija privatnog i javnog zdravstvenog sistema donela pacijentima koji su na dijalizi?
Neuporedivo bolji kvalitet života pacijenata na dijalizi je najveći benefit, posebno imajući u vidu činjenicu da prebukiranost, najčešći problem državnih centara, dovodi do toga da se dijaliza obavlja u tri smene, što može negativno uticati na kvalitet lečenja. Takođe, neki pacijenti se šalju u dijalizne centre koji su i 50 kilometara udaljeni od mesta njihovog boravka, što je izuzetno naporno za ljude narušenog zdravlja, ali i ekonomski neisplativo. Ukoliko bi privatni i javni zdravstveni sektori bili izjednačeni ovakvih situacija bilo bi značajno manje.
Svesni smo toga da je integracija zdravstvenih sistema kompleksan proces koji zahteva vreme, ali mnogo toga može biti urađeno u međuvremenu. Za početak, naši dijalizni centri u kojima se leče samo oni pacijenti za koje nema mesta u državnim, pa ih RFZO upućuje na lečenje u privatni centar, nisu dovoljno iskorišćeni i mogu da prime još pacijenata i time rasterete državne centre. Naš dijalizni centar u Nišu trenutno nema nijednog pacijenta i preti mu zatvaranje uprkos pomenutoj prebukiranosti državnih centara. Naravno, verujemo da će se ovaj problem rešiti jer smo u nekoliko navrata razgovarali sa RFZO i nadležnim ministarstvom i između ostalog ponudili da cena najsavremenije dijalize u našem centru bude ista kao realno izračunata cena dijalize u državnoj ustanovi.
Trebalo bi napomenuti i to da primena najsavremenije metode dijalize, hemodijafiltracije, pored niza benefita za pacijente omogućava i značajne ekonomske uštede. Broj pacijenata sa komplikacijama, koje zahtevaju dodatni tretman i finansijska sredstva, kod primene ove metode značajno je manji.
Koji su planovi kompanije u narednom periodu?
Kada je reč o našim dijaliznim centrima, u narednom periodu bićemo fokusirani na rešavanje pomenutog problema. Što se tiče drugog segmenta našeg poslovanja, fokusirani smo na veliki projekat koji je u toku, a to je izgradnja nove fabrike u Vršcu.
Gradnja je počela u septembru 2013, a očekujemo da će biti gotova i puštena u rad u novembru ove godine. Preko 16 miliona evra ulaže se u novu fabriku, koja će se prostirati na više od 15.000 kvadratnih metara i koja će prema dugoročnim planovima zapošljavati 1.150 ljudi. Sa novom fabrikom proširićemo proizvodni portfolio i udvostručiti kapacitete za određene postojeće proizvode. Veliki deo proizvedenog materijala biće namenjen izvozu.
