Dva tipa ličnosti: Koga kritika slama, a koga gradi?
Dr Jeremy E. Sherman autor knjige ’Negotiate With Yourself And Win!: Mind Minding for People Who Can Hear Themselves Think’, predstavlja dva tipa ličnosti i njihove poglede na uspeh i sreću. Koji ste vi tip?
Upoznajte Andrewa i Billa:
Andrew je dopadljiva osoba, osim ako ga ne ’isprovocirate’. On obavlja svoj posao i vodi računa o drugima. On kod sebe vidi veliki potencijal, ali neće vam to reći o sebi. On intuitivno zna da će kad-tad ’živeti srećno da kraja života’. Podsvesno, svrha njegovog života je da što pre postigne vrhunski uspeh.
On, poput većine ljudi, posmatra život kao igru u kojoj se može pobediti. Put do vrha može biti težak, ali kada se jednom tamo nađete, svi problemi će nestati. Jednom kada dostignete taj vrhunac, vaša reputacija će vas voditi dalje i držaćete ceo svet u šaci. Život će biti kao u reklami za ekskluzivne proizvode. Nećete više morati da radite, jer će vaše pare da zarađuju pare. Toliko ćete biti bogati da i kada biste izgubili polovinu novca, ne biste to ni osetili.
Andrew zna da su mu suđene velike stvari i ume da prepozna napredak u pravcu uspeha. On i pohvale i kritike prima k’ srcu. Ukoliko povratna informacija, koju dobije, na neki način implicira da se on udaljava od vrhunskog uspeha kojem teži, on je momentalno odbacuje kao netačnu. Biće mu potrebna sva snaga kako bi došao do vrha i ne želi da ga ništa dekoncentriše na tom putu.
U njegovom okruženju morate da pazite šta pričate, jer je on veoma osetljiv. Ako mu kažete da je, na primer, izbirljiv, narednih deset minuta će vam objašnjavati zašto on to nije, jer je biti izbirljiv loše, a on ne može da bude loš. Ukoliko ga obeshrabrite samo jednom rečju, ta reč će mu se danima motati po glavi i neće mu dati da spava.
Bill je takođe dopadljiv tip, ali sa njim ne morate previše da birate reči. Kao i Andrew i on je ambiciozan, ali Bill ne veruje u vrhunski uspeh. On sebe ne vidi kao nekoga ko će kad-tad stići na vrh, već kao večitog alpinistu. Kod njega su radovi stalno u toku. Iako teži perfekcionizmu, on u njega ne veruje. Uspeh mu ne udara u glavu, njegov odgovor je uvek: ’Super. Šta je sledeće?’.
Bill takođe povratne informacije prima k’ srcu, ali ne na isti način kao Andrew. On nije neki neotkriveni dragulj koji se plaši da ne bude oštećen, već komad gline, koji se iznova preoblikuje, koji nikada nije ispečen.
Za Andrewa povratne informacije su pokazatelji blizine željenog uspeha. Njegova sreća zavisi od toga da li oseća da mu je uspeh nadomak ruke. Ništa ne može slomiti njegov duh kao saznanje da mu nisu suđene velike stvari, već da se nalazi u paklu stalnog učenja.
Zato je ljudima poput Andrewa teško reći bilo šta. Oni ne znaju kako da se isprave, oni ne mogu da priznaju grešku a da ne naruše svoj identitet.
Bill se relativno lako da ispraviti. To mu ne pada teško, jer on konstantno radi na sebi. On pretpostavlja da će ceo život praviti greške koje mora ispravljati.
Sposobnost da se ispravite, da se izvinite i brzo učite, a da ne narušite svoj identitet, podrazumeva da posmatrate sebe kao nekoga ko uči dok je živ. Znajte da kritike koje su usmerene ka vama ne prete vašem identitetu, već su prilika da radite na sebi.
