EK: Sumorne prognoze za Srbiju
Bruto društveni proizvod Srbije će ove godine porasti za 1,1 odsto, a sledeće godine za 1,9 odsto, prema najnovijoj prolećnoj prognozi Evropske komisije.
Uprkos novom paketu mera fiskalne konsolidacije u 2014, ukupni rashodi i budžetski deficit Srbije će ostati na izuzetno visokom nivou zbog većih plaćanja na ime kamata, investicionih troškova, novih subvencija i socijalnih troškova.
Niža od planirane inflacije će se takođe negativno odraziti na prihode vlade i doprineti narastanju fiskalnog pritiska, navodi se u objavljenom izveštaju EK.
Prema procenama izvršnog organa Evropske unije, fiskalna situacija u Srbiji će verovatno i u 2015. ostati sumorna, jer viša plaćanja po osnovu kamata i veliki udeo nemandatornih rashoda ograničavaju fleksibilnost potrošnje.
Lična potrošnja bi mogla da padne za 1,1 odsto ove godine, a sledeće za 0,5 odsto. Stopa nezaposlenosti, koja je prošle godine u Srbiji iznosila 22,1 odsto, trebalo bi da ove godine poraste na 22,6, a sledeće godine da padne na 22,5 odsto.
Rast BDP Srbije od 2,5 odsto iz 2013. godine je bio iznad očekivanja, a takvim rezultatima je najviše doprineo skok izvoza koji je na godišnjem nivou porastao za 16,6 odsto, navodi se u izveštaju.
Uprkos pozitivnim podacima iz četvrtog kvartala, rast javne i lične potrošnje je bio negativan, uz pad od 1,7 odsto, odnosno 1,5 odsto u čitavoj 2013. godini.
Posle nekoliko meseci rasta, realne zarade su u prva dva meseca 2014. godine pale i verovatno će ostati prigušene tokom predstojećeg perioda, procenjuje EK.
Prema zaključcima Komisije, izuzetno visoka stopa nezaposlenosti u Srbiji će ograničiti zarade, dok će stalan pad populacije i usporen rast kredita verovatno ugroziti ličnu potrošnju.
Vrlo visoka nezaposlenost održava nisku cenu rada, kao i očekivana otpuštanja tokom restruktuiranja državnih kompanija, piše u izveštaju.
Poljoprivreda je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast od 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, ali je građevinarstvo palo za četvrtinu, što se objašnjava padom investicija i nepovoljnim bankarskim kreditima.
Analitičari Komisije su procenili da će inflacija ostati niska, jer slaba tražnja, relativno stabilan kurs dinara i stabilne cene hrane ublažavaju inflatorne pritiske.
U izveštaju se predviđa da će bez dodatnih mera za konsolidaciju, budžetski deficit ove godine iznositi oko šest procenata BDP, dok će državni dug verovatno premašiti 70 odsto BDP.
