Stranke ispod cenzusa, daleko i od donatora
Osim što su ostale bez mesta u Skupštini, političke partije koje na izborima nisu prešle cenzus, ostale su i vbez glavnih prihoda, novca koji dobijaju parlamentarne stranke.
Stranke ostaju kratkih rukava i za novac koji se isplaćuje za finansiranje kampanje na osnovu izbornog rezultata.
Uprokos tome, u Liberalno demokratskoj partiji tvrde da nisu ugroženi. Kažu da se ne sele i da ne menjaju način rada ni broj zaposlenih.
Mi funkcionišemo drugačije nego ostale partije u Srbiji. U našim lokalnim organizacijama imamo menadžere koji su sposobni da nabave sredstva za promovisanje ideje LDP na lokalu, kaže Jovan Najdenov iz LDP.
I u drugim partijama koje su ispod cenzusa kažu da nema krize, ali se ipak postavlja pitanje kako će četiri godine van parlamenta uticati na stranačke račune koji su već u minusu. Stranku niko ne može da prinudi da ode u stečaj, ali nigde ne piše da to ne može sama da zatraži. Do sada to ni jedna nije uradila.
Nemam uvid u njihove knjige, ali oni bi morali da se sete jedne izreke koja kaže da je kapitalizam bez bankrota kao religija bez pakla. Ili će bankrotirati ili će drastično smanjiti svoje troškove, objašnjava Dušan Korunoski iz Unije poslodavaca.
"Kad nisu blizu mesta gde se odlučuje, daleko su i od srca donatora". Četiri godine sa malo novca neće biti lake. Koliko god da veruju u svoje ideje. I oni i njihovi poverioci i to dugogodišnji.
Tu postoji pre svega problem za same te stranke i za one kojima te stranke duguju za pružene usluge tokom kampanje, za usluge na nekim još ranijim izborima.
Kada su mnoga potraživanja ostala neizmirana, njihova dalja sudbina u funasijskom smislu ne u poltičkom zavisi od njihovih poverilaca, kaže Nemanja Nenadić iz "Transparentnosti Srbija".
Srpska politička praksa pokazuje da se od izbornog fijaska stranke teško oporavljaju. Manje para i još manje medijske zastupljenosti može ih zadugo ostaviti ispod cenzusa. Neke se ubrzo ugase, a neke u život vraća samo ako se dobro "udaju" za neku perspektivnu koaliciju.
