INTERVJU Brian Rašić, fotograf: To je samo moj život
Ako je neko uspeo da muzičku notu, takt ili reč pesme pretvori u fotografiju, onda je to Brian Rašić. Praktično, a ni teoretski je nemoguće da niste videli bar nekoliko njegovih fotografija na kojima su lica poznatih ljudi iz sveta muzike. The Rolling Stones, David Bowie, Paul McCartney, David Gilmour, U2, Coldplay, Green Day, Oasis, Lady Gaga, Bruce Springsteen, Metallica, Katy Perry mali su deo spiska muzičara koji su verovali objektivu Briana Rašića, a opet i više nego dovoljan da se jedna karijera fotografa potpiše kao ’uspešna’ i ’svetska’ i ’za primer’.
„Mislim da je bolje da o mom uspehu govore drugi. Za mene, to je samo moj život. Mogu da vidim ako me neko doživljava kao uspešnog, ali ja o tome ne razmišljam. Bitno mi je da još uvek u meni ima motivacije i dokle je god bude bilo, radiću. Moju priču najbolje opisuje pesma Roda Stewarta ’Every Picture Tells a Story’. To je moja priča, moje fotke. Još kao jako mlad, sedamdesetih, voleo sam da zabeležim fotografijom sve filmove koje sam gledao, mesta na kojima sam bio. Sada me vrate u te dane i to je nešto kao dnevnik. Godinama sam skupljao sve fotke, karte, propusnice za fotografe i sve to stoji u kutijama. Jedino tako mogu da se setim svega što sam radio. Znam da je 20. juna 1970. na stadionu Tašmajdan, na prvom koncertu koji sam zabeležio fotografijom, počeo ovakav moj život“, priča Brian Rašić, rođeni Beograđanin čiji je fotoaparat imao tu privilegiju da svedoči velikim koncertima velikih muzičara.
Normalan ili ne
„Radim 34 godine“, sabira svoj staž Brian. „Bio sam na oko osam hiljada koncerata i ne mogu da kažem da sam u svemu uživao, da mi je svaki prijao. Ipak, mnogo je mojih želja ovaj posao ostvario i dešavale su mi se stvari o kojima nisam mogao ni da sanjam kao momak sa Dorćola. Kako sam mogao da sanjam iz kuće u Skenderbegovoj uz ploče Stonsa da ću živeti ovakav život, fotografisati te iste Stonse? To je i više od sna. To je neka sudbina. Od početka sam pratio svoj put, a svi oko mene, od roditelja i prijatelja govorili su da nisam normalan. Ali, stekao sam priznanje od svog oca i on me je čak razumeo pred kraj života. Tata je čitao Politiku i tekst o meni, a pored je, mislim, bio tekst o Meši Selimoviću. Tata kaže: „Pa, sine, ovde piše više o tebi nego o Selimoviću!“. On je to doživeo na svoj način“, seća se svojih početaka.
Ceo intervju pročitajte u novom broju BIZLife magazina
Foto: Brian Rašić
