Šta bude za zaplenjenom robom vrednom milione evra?
Carina je u toku prošle godine zaplenila robu vrednu 10,5 miliona evra, a godinu pre toga u vrednosti od deset miliona. Dalji tok te robe stvara prostor za enormno bogaćenje privilegovanih, smatraju u Udruženju potrošača.
U šupljinama kola, kamionskim haubama i prikolicama, koferima i ručnom prtljagu, carinici su pronalazili sve i svašta, od originalnih i falsifikovanih brendova odeće, mobilnih telefona, novca, droge, nakita, do životinja i zaštićenih biljaka. Čak i lukove i strele.
Najveći deo milionski vredne oduzete robe, kako su potvrdili u Upravi carina, bude prodat, a novac od prodaje završava direktno u budžetu Srbije, pišu Novosti.
Odluku o sudbini robe donosi prekršajni sudija u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima i u obavezi je da odredi i način postupanja sa oduzetom robom, saopšteno je iz Uprave carina.
To znači da sudovi svojim presudama odlučuju o tome da li će oduzeta roba biti uništena, izložena javnoj prodaji ili data drugom zainteresovanom licu na korišćenje. Kada je reč o drogi, ona se uvek predaje pripadnicima MUP u dalju nadležnost.
Udruženja potrošača, međutim, ocenjuju da se na zaplenjenoj robi pojedinci bogate. Naime, takvu robu mogu da kupe samo pravna lica, to jest firme ili preduzetnici, na licitacijama koje oglasi Uprava carina.
Stvari iz carinskih magacina koje se nađu na licitaciji neretko se prodaju po početnoj ceni koju je odredila carinska komisija, a koja je mnogo niža od tržišne, napominje Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača.
Tako, recimo, jednu „markiranu“ torbu vlasnik butika može da kupi za 3.000, a posle je proda za 33.000 dinara.
Kupac mora da plati i porez na tu robu, na račun Uprave carina. Državu nadalje ne zanima šta će on sa tom robom.
Dešava se da deo te robe čak i ne završi u legalnim prodavnicama, već u sivoj zoni, pa država onda gubi, jer se u sledećem trgovanju ne plaća PDV.
Papović smatra da na licitacijama ne bi trebalo da kupuju samo pravna, već i fizička lica, to jest građani. Zato bi, napominje, trebalo vratiti carinske prodavnice koje su nekad postojale.
Izlazili smo s takvom inicijativom pred Upravu carina i Ministarstvo trgovine, ali nikad nismo dobili odgovor.
Davanjem privilegije firmama i preduzetnicima da kupuju zaplenjenu robu po smešnim i nekomercijalnim cenama otvara se prostor onima koji su bliži Carini da se enormno obogate, tvrdi Papović.
Od igračke do lobanje muflona
Krijumčarima je lane oduzeto više desetina hiljada komada igračaka, mahom kineske proizvodnje, gomile marihuane, amfetamina, kokaina, heroina, rezani duvan, ali i gotove cigarete. Na stotine hiljada evra, čokolada, 30.000 litara nafte, telefoni vredni više od 50.000 evra, oko 40.000 poštanskih markica, 300 antikviteta.
Zaplenjeni su i lekovi vredni više od tri miliona dinara, stari novčići, zlatni i srebrni nakit. Carinici su sprečili krijumčarenje 500 zaštićenih biljaka, više od 300 papagaja, 300 akvarijumskih ribica, nekoliko tona ranog povrća, oružja, sredstava za potenciju, kozmetike… Švercovana su i usoljena creva ili rogovi i lobanja argapskog muflona!
