Putinova `avantura` EU okreće ka škriljcima?
Zahlađivanje odnosa Berlina i Moskve ponovo je rasplamsalo raspravu o zavisnosti Evrope od ruskog gasa i otvorilo debatu o eksploataciji gasa iz škriljaca metodom hidrauličnog lomljenja, takozvanim frakingom.
Prva pomisao koja je mnogima u Evropi pala na pamet nakon uvođenja sankcija Rusiji zbog pripajanja Krima, bila je na koji način će se Moskva osvetiti, prenosi Deutsche Welle.
Odgovor je mnogima došao gotovo automatski: evropska zavisnost od ruskog gasa je tolika da bi Moskva, ako to želi, vrlo brzo i efikasno mogla "starom kontinentu“ da zada energetske glavobolje.
Odjednom je počelo da se razmišlja koje alternative Evropi uopšte stoje na raspolaganju, pa je prilikom nedavne posete kanadskog premijera Stephena Harpera Nemačkoj, kancelarka Angela Merkel je najavila "preispitivanje smernica“ nemačke energetske politike u budućnosti.
Mesto i vreme objave ove, pomalo senzacionalne vesti, ukazuje na to u kojem smeru bi te nove smernice trebalo da idu.
Pročitajte i>>>Nemci `podrhtavaju` zbog sankcija Moskvi
Kanada je jedan od najvećih svetskih proizvođača energenata i Nemačka bi se tako u budućnosti, polako mogla okretati izvorima energije koji se ne nalaze unutar Putinovog carstva. Kanada se tu čini kao idealan partner.
Ipak, priča ima i jedan negativan prizvuk, pogotovo u Nemačkoj. Naime, Kanada dobar deo svog gasa i nafte dobija putem tzv. "frakinga“, metode kojom se pod velikim pritiskom i, kako "zeleni" tvrde, uz pogubno delovanje na prirodu, gas i nafta istiskuju iz škriljaca.
"Fraking“ je u Nemačkoj zasad tabu tema o kojoj se ne govori ako za to nema potrebe.
Ova metoda ima mnogo neprijatelja u najjačoj evropskoj ekonomiji, i to ne samo zaštitnika životne sredine nego i mnogih interesnih grupa, od poljoprivrednika, pa sve do pivara koji strahuju po imidž svog piva čiji najjači adut je upravo besprekorna nemačka voda koju bi "fraking“ mogao da zagadi.
Ali, kriza oko Krima i zahlađenje odnosa s Moskvom menjaju ovaj tvrdokorni stav. I ranije je jedan od glavnih argumenata pobornika "frakinga“ bio manja zavisnost od ruskog gasa.
Sada su se međutim napadno upadljivo izređali istupi vladinih političara iz demohrišćanskog tabora koji odjednom "fraking“ smatraju najozbiljnijom alternativom.
Predsednik Ekonomskog odbora Bundestaga i pripadnik Merkelove Unije CDU/CSU traži da se u Nemačkoj opcija upotrebe "frakinga“ po svaku cenu "drži otvorenom“.
On je ukazao i na nelogičnost situacije u kojoj se Nemačka spremna da "u povećanom obimu“ uvozi gas upravo iz Kanade koja taj isti gas dobija metodom istiskanja iz škriljaca, dakle omraženim "frakingom“.
I njegov kolega i zamenik predsednika poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu Michael Fuchs se jasno izjasnio za "smanjenje zavisnosti“ od ruskog gasa.
"Moramo da razmislimo o alternativnim zemljama uvoza poput Nigerije ili Norveške, ali i o mogućoj upotrebi "frakinga" i u Nemačkoj, rekao je Fuchs.
Poverenik Evropske komisije za energiju i stranački kolega Angele Merkel, Gunther Oettinger ionako već duže vreme žestoko kritikuje svoju državu zbog njene energetske politike, pa tako i zbog tvrdoglavog "ne“ gasu iz škriljaca.
Zasad se, ipak, radi o "ispitivanju terena“, ali izgleda da se o "frakingu“ ni u Nemačkoj više ne razmišlja po principu "crno-belo“. Komentator dnevnika VAC je tako utvrdio da bi Nemačka mogla pronaći način kako da "fraking“ učini isplativim, a manje opasnim po životnu sredinu.
Nemačka kombinacija inženjerskog znanja i tradicije spojena s jakim ekološkim pokretom bi tu mogla da da rezultat prema kojem bi "vuk bio sit, a ovce na broju“.
Možda se tako Putinova "Krimska avantura" pokaže kao podsticaj novoj energetskoj revoluciji u Nemačkoj, zaključuje Deutsche Welle.
