Pad prehrambene industrije
Proizvodnja prehrambenih proizvoda u 2013. pala je za 4,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najveći pad je kod biljnih i životinjskih ulja i masti – 17,2 odsto, zatim u preradi i konzervisanju ribe – 16,3 odsto.
Najveći rast proizvodnje lane je u odnosu na 2012. godinu zabeležen kod pekarskih proizvoda i testenina, 2,4 odsto.
Rast proizvodnje prehrambenih proizvoda u 2013, beleži se kod voćnih sokova, čokolada, peciva, konzervisanog povrća, dok je neznatan pad primećen u proizvodnji sirovog i rafinisanog ulja, brašna, testenina, mineralnih voda i piva.
Pad proizvodnje uslovljen je i smanjenom tražnjom. Trend koji je započeo s krizom krajem 2008. godine i dalje se nastavlja. Osim što se smanjuje obim kupovine, ona se svodi na krajnje neophodne namirnice.
Pad maloprodajnog prometa direktna je posledica veće nezaposlenosti, pada proizvodnje i izvoza domaće privrede, smatra saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović.
Predsednik Privredne komore malih i srednjih preduzeća Srbije Milan Knežević ocenjuje da ovakvom stanju na tržištu hrane doprinosi to što prodajni lanci zadržavaju monopol nabavke u plasmanu svoje robe iz svoje zemlje ili iz drugih država, gde su cene povoljnije. Uvozni lobi tako forsira beli luk iz Kine, ali i pasulj iz Kirgistana.
Predsednica Centra potrošača Srbije CEPS Vera Vida smatra da je padu proizvodnje hrane doprineo, pre svega, slab ili nikakav podsticaj u agrar, to jest subvencije koje sa druge strane postoje u zemljama EU.
U Privrednoj komori Srbije ističu da je 2013. u odnosu na 2012. godinu bio povećan izvoz sirovog suncokretovog ulja, jestivog suncokretovog ulja, šećera, brašna od pšenice i konditorskih proizvoda.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru pokazuje rast od 3,8 odsto, a prerađivačka za čak 7,3 odsto.
Od deset najvećih oblasti prerađivačke industrije, koje zahvataju 60 odsto njene ukupne proizvodnje, prvog meseca ove godine porast je imalo njih osam. U januaru je proizvodnja hrane za 4,6 odsto veća od prošlogodišnjeg proseka.
