Mala reč, a velika štetočina
Dr Marcia Reynolds je organizacioni psiholog i mnogi joj se obrate kada treba da donesu veliku poslovnu odluku. U karijeri se susreće sa ljudima koji žele da poboljšaju svoj život, ali za svoje ideje i planove često vide neku prepreku, uvek postoji neko 'ALI'.
Obratila joj se poslovna žena tražeći pomoć. Želela je da razgovara sa šefom i da mu iznese svoju ideju – htela je na poslu veću odgovornost. Želela je da napreduje i za to je bila spremna, ali nikako da nastupi sa pitanjem. Izgovor je stizao izgovor. Raynolds ju je pitala:
„Koja je najgora stvar koja može da se desi kada bi pitala šefa to što želiš?“
Odgovorila je da se plaši da bi šef to razumeo kao njenu želju da zauzme njegovu poziciju u firmi. Usledilo je drugo pitanje:
„A šta ako bi on stvarno tako razumeo?“
Prvo je odmah priznala da se tako nešto ne može desiti. I da se desi, rekla je da bi se snašla i svoju želju za većim odgovornostima bi preokrenula tako da njemu ne zvuči kao pretnja.
Raynolds je konačno pitala:
„Kog se gubitka najviše plašiš?“
Odgovor je bio: „Gubitka kredibiliteta, trenutnog posla, bojim se da bismo šef i ja mogli da se distanciramo. I, šta ako ja u stvari ne mogu da preuzmem više posla i veću odgovornost?“
Sada, pošto su svi izgovori bili na stolu, zajedno su mogle da analiziraju koliko je svaki od njih realan i ima smisla. Ni jedan. Sve su to strahovi na koje se troši više vremena nego na planiranje same akcije.
Svi imaju manje-više iste strahove – gubitak poštovanja, kredibiliteta, pozicije, nagrade, ljubavi, pažnje, da se ne ispadne glup. Ono ’ALI’ upravo to znači. Kada se izgovori nakon želje i cilja, kao da podigne ručnu kočnicu, odloži ono ključno što treba preuzeti, mozgu odvuče pažnju besmislenom zabavom a to je da smišlja izgovore i ređa strahove.
„Mozak postoji da bi štitio ljudski život, ima tendenciju da brzo prikupi sve razloge zbog kojih ne treba preuzeti neki rizik“, kaže dr Raynolds. Najčešće su ti razlozi neosnovani strahovi i doktorka savetuje kako prevazići ovu prepreku: “Pre nego što donesete bilo kakvu odluku, morate priznati da strahovi postoje. Budite iskreni prema sebi. Probajte da otkrijete koji strahovi utiču na donošenje vaših odluka. Budite svesni da u želji da vas zaštiti, vaš mozak pokreće strahove koji nemaju veze sa razumom, često i sa realnošću.”
Sledećeg puta, pre nego izgovorite to jedno moćno ALI, Reynolds predlaže da postavite sebi ova pitanja:
Jesam li spreman da probam nešto novo ili da kažem šta mislim po ovom pitanju?
Ukoliko nisam, koja osećanja me sprečavaju: strah, osećaj krivice, posramljenost ili bes?
Plašim li se da neću biti u pravu, da ću se osećati nebitnim ili da neću biti voljen? Ili se plašim da će mi biti oduzeti: poštovanje, ljubav, pažnja, ponos?
Da li sam spreman da prihvatim sebe i svoju vrednost stavim iznad straha od 'gubljenja obraza'? Šta je potrebno da uradim kako bih bio jači, i počeo da razmišljam na ovaj način?
Šta bih uradio kada me ništa ne bi u tome sprečavalo? Kada nijedno 'ali' ne bi postojalo? Kakvu odluku bih doneo da imam hrabrosti?
Često se od ciljeva kojima se stremi odustane pre realizacije, a sve zbog jedne jednostavne a snažne reči 'ALI': ‚‚Hteo bih bolji posao, ali…“, ‚‚Hoću da smršam, ali…“ ili ‚‚Planirala sam to da pitam, ali…“. Pre nego što sledeći put izgovorite ovu reč, poslušajte savet dr Reynolds.
