Slađi život od pčelarstva?

U Srbiji proizvodnja meda sve unosniji posao, pogotovo zbog malih početnih ulaganja, a proizvodnja iz 665.022 košnice u 2013. godini od oko 9.000 tona, gotovo je 3.000 tona više nego u prethodnoj.

U poslednjoj deceniji pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanziju. Srpski med je sve traženiji, a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je izvoz, u više zemalja, 3.371 tone, u vrednosti od 14,92 miliona dolara.

Med iz Srbije je izuzetno kvalitetan i tražen u EU, a odskoro je primećena i velika zainteresovanost arapskih zemalja, kaže Mirjana Miščević iz Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

Ukupan izvoz meda u 2013. je iznosio 3.371 tonu u vrednosti od gotovo 15 miliona dolara. Najviše meda je izvezeno u Nemačku i to za 6 miliona dolara, Italiju 3,1 milion dolara, Norvešku 1,6 miliona.

Najbolji dokaz stalnog rasta izvoza je podatak da smo, recimo, 2000. godine u svet izvezli meda za 55.079 dolara, pet godina kasnije vrednost prodaje u svetu iznosila je 572.327 dolara, 2010. to je bilo 7,68 miliona dolara, da bi se to u 2013. godini udvostručilo.

Ekspanzija izvoza meda je krenula od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda u PKS, novembra 2003. godine. U to vreme nije postojao nijedan objekat za izvoz meda u zemlje EU, a sad imamo sedam.

Pritisnuti egzistencijalnim problemima, ljudi se sve više okreću ovoj grani za koju su potrebna niža ulaganja, ističe Miščevićeva. Subvencije od 500 dinara po košnici su male, ali znače pčelarima. Naš med je veoma kvalitetan i u svet možemo izvesti sve što proizvedemo.

Pored Nemačke, Italije i Norveške, prošle godine izvozili smo med i u okolne zemlje poput Makedonije, Crne Gore, Austrije, BiH, Holandije i Švajcarske. U Srbiju se med i uvozi, ali je to zanemarljivo u odnosu na izvoz, koji je lane bio vredan 241.000 dolara.