Soči: Spektakl nije sakrio korupciju i propuste
Olimpijska vatra u Sočiju nije ni buknula, a mnogi strani izveštači i gosti su izrekli niz ozbiljnih primedbi i žalbi na ‘velike propuste’ organizatora grandiozne sportske priredbe, koje je većina uticajnih ruskih glasila verno prenela.
Samo nekoliko dana pre nego što je sinoć predsednik Rusije Vladimir Putin na spektakularnoj predstavi, otvorio XXII zimske Olimpijske igre u Sočiju, najskuplju Olimpijadu u istoriji, "pravu "bombu" aktivirao je predsednik Međunarodne skijaške federacije Gian Franco Kasper.
Kasper je uztvrdio da su "alavi" ruski činovnici ukrali, raznim koruptivnim radnjama, oko trećine, ili približno 18 milijardi dolara, od ukupnih troškova za izgradnju svih sportsko-turističkih objekata u Sočiju.
On se nije libio da u intervjuu švajcarskoj televiziji otvoreno iskritikuje Rusiju zbog, prema njegovom mišljenju, "ogromne korupcije". Većina uticajnih ruskih glasila je takav stav verno prenela, ali i izveštaj Evropske komisije da obim podmićivanja u Evropi "zaustavlja dah", a ekonomiju 28 – člane Unije godišnje košta najmanje 120 milijardi evra, ili približno koliki je i budžet EU.
Ruski vice-premijer i presednik Državne komisije za pripremu i sprovođenje Olimpijade Dmitry Kozak je, dva dana uoči početka igara, umirio sve koji su strahovali od mogućih antikorupcionih akcija vlasti nakon što se igre u Sočiju završe. Izjavio je da je "sve pod kontrolom" i da nikakvih novih istraga oko trošenja novca za olimpijske objekte neće biti.
Moskovski portal Finmarket objavio je, pišući o fenomenu podmićivanja, izveštaj nekih američkih eksperata koji smatraju da su SAD sada "bez premca u svetu po obimu korupcije" i da ih "u stopu" prate druge najrazvijenije zemlje, uključujući i najmoćnije članice EU.
Zanimljivo je da su američki i zapadnoevropski novinari, u prvim izveštajima iz crnomorskog turističkog centra, najveću pažnju posvetili ne izgledu i kvalitetu brojnih sportskih olimpijskih objekata, već "užasnom stanju hotela u Sočiju" koji su, navodno, igre dočekali nezavršeni i nespremni da prime brojne inostrane goste.
Američki dnevnik Washington Post je, tako, u jednom od poslednjih brojeva sabrao najinteresantnije – kritički usmerene – twitter poruke gostiju zimske Olimpijade, a među njima i nemačkog fotoreportera koji još prošle sedmice došao u Soči i odmah požalio da se u hotelu gde je odseo "šunjaju psi", dok u hodnicima "vršljaju" razni majstori, "idući iz sobe u sobu", ne bi li u poslednjem trenutku otklonili razne kvarove na instalacijma i uređajima.
Repoter poznate američke tv mreže CNN je rekao, a Washington Post takođe preneo, da je od 11 apartmana koje je njegova televizija rezervisala u sočinskim hotelima, samo jedan bio potpuno spreman – svega nekoliko dana uoči početka igara. Slične zamerke imali su i reporteri Guardiana i drugi izveštači, a jednom američkom reporteru su domaćini u hotelu gde je odseo preporučili da ne koristi vodu iz česme "jer sadrži nešto opasno", dok je kolumnista još jednog lista iz SAD -National Post – ostao bez vode, jer su radovi na priključenju "negde zapeli".
Ruski funkcioneri su, kako ironično primećuju zapadni izveštači, a prenose moskovska elektronska glasila, "originalno" reagovali na brojne žalbe stranih gostiju i izveštača. Tako je predsednik Organizacionog komiteta Olimpijade u Sočiju Dmitrij Černišenko savetovao novinarima da zaborave neke tehničke probleme u smeštaju " i upere pogled na prelepe planinske masive", na kojima će sportistima iz 88 zemalja biti podeljeno ukupno 1.300 medalja, što je najviše do sada.
Finansiranje ogromnih troškova Olimpijade u Sočiju (najnovije procene pokazuju da je utrošeno oko 1.800 milijardi rubalja) mahom je finansirano iz državnog budžeta, ali takođe i sredstvima najbogatijih ruskih preduzetnika – oligarha.
Časopis Forbes piše da je rekorder po ulaganjima u olimpijske objekte jedan od najbogatijih ljudi Rusije i predsednik kompanije „Interos“ Vladimir Potanjin, sa investicijama od blizu 2,5 milijardi dolara.
Posle Potanjina, koji se ovih dana „proslavio“ u jednom njujorškom otmenom rastoranu plativši za jelo od skupocene gljive astronomski račun od 95.000 dolara, drugi na toj listi je nekrunisani ruski „kralj aluminijuma“ Oleg Deripaska.
On je u izgradnju olimpijskih objekata uložio oko 1,5 milijardi dolara, ali uglavnom novca dobijenog pozajmicom od državne Vnještorgbanke.
Na sličan način su značajne sume investirali i drugi moćni ruski biznismeni – oligarsi koji su u početku nećkali da se uključe „u projekte Soči 2014.“, ali su na kraju pristali kada ih je lično Putin zamolio da „ investiraju u objekte od nacionalnog značaja".
Foto: Beta/AP
