Skupa energija ugrožava industriju EU
Visoke cene električne energije će ugrožavati konkurentnost evropske industrije još najmanje 20 godina, upozorio je glavni ekonomista Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol.
On je u intervjuu britanskom listu Financial Times rekao da su energetski najviše ugrožene grane proizvodnje čelika i petrohemije, koje u Evropi zapošljavaju 30 miliona ljudi.
Evropa će, prema Birolu, tokom narednih 20 godina, izgubiti trećinu svog svetskog udela u energetski zahtevnim oblastima.
Glavni razlog za to je to što su cene energije u Evropi mnogo više nego u SAD. Tamo je energija poslednjih godina osetno pojeftinila zahvaljujući snažnom razvoju proizvodnje gasa i nafte iz škriljaca koje vlada ničim ne ograničava.
Pored prevelikih podrški za skupe obnovljive izvore, na nekonkurentnost cena energije u EU utiče i ukidanje nuklearne energije u nekim zemljama i otpor prema eksploataciji škriljaca, objasnio je ekonomista IEA.
Poskupljivanje energije izaziva sve veće ogorčenje u industriji, gde rukovodioci firmi traže promene koje će sačuvati njihove sektore od propasti.
Prema Birolu, Evropa nije svesna ozbiljnosti problema konkurentnosti. Ona prosto većinu potrebnog gasa uvozi, a uvozne cene su oko tri puta veće nego cene gasa u SAD. Električna energija je ovde duplo skuplja neko u SAD i to će potrajati još najmanje 20 godina, upozorio je Birol.
On smatra da prilično velika krivica za sadašnju situacije leži u neumerenim amibicijama EU u borbi protiv klimatskih promena i u zanemarivanja visokih troškova uvozne energije. Evropa će morati konačno da shvati da problem klime ne može da reši sama, jer i kada bi 2030. godine prestala da emituje gasove sa efektom staklene bašte, to ne bi promenilo trend globalnog otopljavanja, objasnio je Birol.
Evropa bi, prema njemu, morala da se izbori za veću ulogu nuklearne energije i eksploataciju uljnih škriljaca. Takođe mora da podstiče štednju energije i da dogovori za sebe povoljnije dugoročne ugovore za uvoz gasa.
Pored toga, mora da reši i kontraefekte loše postavljenih programa za podršku zelenoj energiji i problem slabljenja tržišta dozvola za emitovanje gasova sa efektom staklene bašte, savetovao je Birol.
