Građani Srbije zaduženi premalo, ali i previše
Nedavno je objavljeno da svaki stanovnik Srbije u proseku duguje 836 evra, što je najniža zaduženost u Evropi i direktna je posledica niskog standarda građana.
Kreditni dug po stanovniku je 749 evra, a ostatak se odnosi na obaveze po karticama, čekovima, lizingu. Sa decembarskom prosečnom zaradom od oko 440 evra, svako u našoj zemlji duguje bankama po dve plate, što je trend koji već duže traje.
Ako se Srbija uporedi sa susedima, onda je na dnu lestvice, jer su na primer Hrvati gotovo pet puta više zaduženi kod banaka, Slovenci i do deset puta, a Crnogorci 1,5 puta više.
Ukupan obim kredita u Srbiji je u opadanju poslednjih godina, što je loše jer nema razvoja bez investicija, a nema ulaganja bez kredita, kaže generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić.
Aktiva banaka u Srbiji je na nivou od oko 25 milijardi evra, a kapital je oko 5,3 milijarde evra, što je u poređenju sa razvijenim bankarskim sistemima skromno, ali u Srbiji je aktiva banaka oko 75 odsto BDP.
Trenutno najveći problem banaka u Srbiji je visoko učešće problematičnih kredita od oko 20 odsto, pri čemu je kod kompanija ono 24 do 25 odsto, a kod stanovništva osam do devet odsto.
To je veliko opterećenje za banke, jer je 2,7 milijardi evra "zarobljeno" u takvim kreditima, kao i dodatne tri milijarde kao rezervacija za takve kredite.
Zbog gubitka posla, smanjenja plata, kašnjenje je na nivou od pet odsto od uzetih zajmova. Dug za lizing usluge je samo šest evra po stanovniku, a donja granica u ovom sektoru je 12,6 odsto.
Svaki građanin duguje po 47 evra za kreditne kartice, a oko 79.000 je u kašnjenju sa izmirivanjem obaveza, ili 14 odsto. To je najveće kašnjenje građana u korišćenju bankarskih usluga. Oko 248.000 tekućih računa je u docnji, a dozvoljeni minus ne može da izmiri 7,9 odsto korisnika.
Kamate neće padati?
Međutim, poruka je da se ne nadamo nižim kamatama. Značajnije smanjenje kamatnih stopa se ne može očekivati, jer su euribor i belibor već na istorijskom minimumu i nisam siguran koliko je njihov dalji pad izvestan, kaže bankar Svetozar Šijačić.
Kada govorimo, kako kaže Šijačić, o tipovima kreditnih proizvoda koji verujemo da će biti najtraženiji u ovoj godini to su gotovinski krediti, s obzirom na to da stambeni i auto krediti već nekoliko godina imaju opadajući trend.
Sa druge strane, blagi trend daljeg kvarenja postojećeg portfolija kredita kako građana, tako i firmi je konstantno prisutan, što povećava troškove rizika banaka, a samim tim i ukupnu cenu koštanja kredita.
