Dve decenije od `Avramovog dinara`, razmišljamo u evrima
Pre dvadeset godina Dragoslav Avramović je izlečio hiperinflaciju u SR Jugoslaviji "novim dinarom" koji je vredeo koliko i jedna nemačka marka. Ipak, do dan danas, cCentralna banka nije uspela da povrati poverenje u domaću valutu koje je tada prokockano.
Pre dvadeset godina svi smo bili milijarderi, a u isto vreme jednako siromašni. Za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.
Agoniju hiperinflacije prekida Dragoslav Avramović 1994. godine. Iz Svetske banke dolazi u banku sa najgorim rejtingom u tadašnjem evropskom monetarnom svetu. Predstavlja novi dinar, koji je vredeo koliko i jedna nemačka marka.
"Imali ste jednu kadu u koju je neprekidno tekla prljava voda, ona se prelivala i potopila čitavu zemlju. On je onda došao, izvukao čep, pustio da voda isteče, stavio čep i pustio emisiju novog novca", slikovito opisuje urednik časopisa MAT Stojan Stamenković.
Novi dinar postao je super dinar, a Avramović je imao nepodeljenu podršku naroda. Ljudi su prestali da očekuju da će cene svakog sekunda rasti, a država je mogla da odahne, jer je počela da prikuplja poreze.
Bivša guvernerka NBS Kori Udovički kaže da je Avramović stavio pritisak na dugmad da bi se presekla dva začarana kruga, "inflatorna očekivanja i to što više ne možete da pokrivate ni najosnovnije troškove jer vam prihodi devalviraju pre nego što dođe do naplate".
Devedeset šeste godine Dragoslav Avramović smenjen je sa mesta guvernera, dinar polako počinje da klizi, a divlji ulični kurs već je bio mnogo važniji od onog zvaničnog. Kurs je najpre korigovan na 3,3:1,, da bi jedna marka krajem 1998. vredela šest dinara, a već 1999. za jednu nemačku marku na crnom tržištu bilo je potrebno 30 dinara.
Od 2000. menjali su se guverneri, ali je monetarna politika bar u jednom bila ista, dinar je slabio, a guverneri su govorili da su im vezane ruke i da nemaju čaroban štapić, poručujući da krivca treba tražiti u državi koja troši preko svojih mogućnosti.
U poslednje dve decenije Narodna banka postigla je dva rekorda. Prvi je pomenuta hiperinflacija, a drugi je ono čime se čelnici NBS hvale, najniža inflacija u poslednjih 40 godina. Međutim, Udovički kaže da bi bilo sjajno da smo to postigli uz normalnu ekonomsku aktivnost.
"Ovo što mi sada imamo jeste zapravo deflacija, zato što Srbija još nije završila svoje strukturne reforme, ona nije u stanju da normalno zdravo raste, uz vrlo nisku inflaciju", ističe bivša guvernerka.
S druge strane, Stojan Stamenković kaže da je stanje danas za sada dobro, ali ne zna koliko dugo će moći to da brani ako ne budemo imali i fiskalnu strategiju i investicione programe.
Iako su svi guverneri od 2000. savetovali građane da štede u dinarima, dešava se upravo suprotno. Oni koji mogu, kupuju evre, a Kori Udovički ne veruje da će građani ikada prestati da razmišljaju u evrima.
