Sve veći jaz između bogatih i siromašnih
Izlaz iz tekuće globalne ekonomske krize moguć je samo ako se bitno smanji razlika između prihoda bogatih i siromašnih žitelja naše planete, saglasni su američki i ruski eksperti.
Jedinstven stav eksperata potvrđuje i sadržaj filma "Četiri jahača" ("Four horsemen") američkog reditelja Rossa Ashcrofta, posvećenog savremenom zapadnom političko-ekonomskom sistemu, koji je na isteku ove godine premijerno prikazan u Moskvi.
Istaknuti američki ekonomisti, finansijski stručnjaci i filozofi, koji su obrazložili svoje ideje i predloge za rešavanje krize u tom filmu, tvrde da globalnoj privredi, osim neravnomernog rasporeda bogatstva, preti i izbijanje novih finansijskih problema i sve veći broj oružanih sukoba.
Svet bi, poruka je, trebalo da se odrekne postojećeg novčanog sistema, zasnovanog na dominaciji dolara kao globalne, rezervne valute, te da se vrati na sistem u kome je vrednost valute osigurana odgovarajućim zalihama zlata.
Ruski eksperti, koji su prisustvovali moskovskoj projekciji "Četiri jahača" veruju, međutim, da problemi sa kojim se sada suočava zapadna ekonomija i ostatak svetske privrede nisu izazvani samo teškoćama u novčanom sistemu.
Dekan moskovskog fakulteta "Sociologija i politikologija" Aleksandar Šatilov tvrdi da su recepti za koje se zalažu neke njegove američke kolege – "naivni i nenaučni", jer smo, kako navodi, "suočeni sa pravim slomom postojećeg modela liberalne ekonomije i demokratije."
Šatilov kaže da je početkom ovog veka bukvalno slomljena ekonomska i politička osnova zapadne civilizacije i da se kao posledica toga u svetu širi ideološki vakum i istovremeno raste globalna nestabilnost.
Direktor ruskog Instituta ekonomije Ruslan Grinberg kaže da ideje koje propagira film jasno pokazuju u koliko velikoj depresiji i pesimizmu se sada nalazi celo čovečanstvo, nakon "zlatnog veka" kada su se resursi u državama bogatog Zapada raspodeljivali "na najbolji način".
Pojavom neoklasične liberalne ekonomije, ponovo se pojačala razlika između bogatih i manje imućnih ljudi, objašnjava Grinberg koji se ne slaže sa zalaganjem američkih kolega za povratak zlatnog standarda, jer bi to bilo pravo "varvarstvo" sa velikim ograničenjima za dalji ekonomski rast.
Grinberg je, međutim, saglasan sa ocenom da je za stvarni izlazak iz teške krize potrebno osetno smanjiti razliku koja sada postoji u prihodima najbolje i najlošije plaćenih radnika.
Razlike koje zabrinjavaju
U Rusiji, prema računici specijalista moskovskog Institua ekonomije, razlika između najbolje i najlošije plaćenog posla sada iznosi 70:1, dok je u evropskim zemljama još drastičnija, pa je tako u Švajcarskoj, naprimer, 500:1, uprkos proceni eksperata da bi "idealan odnos" bio 40:1.
Rusija je, inače, specifična, među takozvanim tranzicionim zemljama, po tome što sto njenih najbogatijih preduzetnika, upravljaju imovinom od približno 400 milijardi dolara, što premašuje petinu vrednosti BDP zemlje.
Poznati američki ekonomista Joseph Stiglitz tvrdi da zbog ogromnog raslojavanja u društvu, tokom protekle tri decenije, SAD sve više postaju nestabilno društvo kome prete masovni socijalni potresi.
Stiglitz upozorava da svega jedan odsto Amerikanaca sada kontroliše 40 odsto nacionalnog bogatstva, uz napomenu da se nejednakost u SAD približava nivou koji se više ne sme tolerisati.
Tokom minule tri decenije zarade 99 odsto Amerikanaca su, inače, uvećane svega 15 odsto, dok je jedan procenat najimućnijih u istom razdoblju uvećao vlastite prihode za 200 odsto, ističe Stiglitz.
