Dinar slavi 140. rođendan
Kada je decembra 1873. godine Narodna skupština Kneževine Srbije usvojila Zakon o kovanju srpske srebrne monete, dinar je i praktično postao novčana jedinica Kneževine, a valutom istog imena plaća se i danas. Deceniju kasnije štampana je i prva novčanica od 100 dinara, koja je imala zlatnu podlogu. Kada je reč o vrednosti, 140 godina posle ozvaničenja, može se reći da dinar ima burnu istoriju, ali i put koji mnogo više liči na onaj od zvezda do trnja nego na suprotan.
Do početka Prvog svetskog rata, gotovo tri decenije od štampanja prve novčanice, srpski dinar je bio konvertibilna valuta poželjna na zapadnoevropskom tržištu novca, a vek kasnije, septembra 2012. godine, međunarodni ekonomski portal Bloomberg svrstao ga je na četvrto mesto najgorih svetskih valuta. Neki, pak, smatraju da vrednosnu istoriju dinara najbolje opisuje činjenica da se krajem 19. veka za 100 dinara moglo kupiti osam volova, a danas dva hleba, uz nezaobilazno podsećanje da je 1993. godine štampana banknota sa 11 nula. Ona, kažu, više vredi danas nego kada je bila u opticaju budući da je poslednjih godina zanimljiva numizmatičarima širom sveta.
Deo istorije dinara je i umetnička vrednost pojedinih novčanica i(li) serija s obzirom na to da su njihov izgled kreirali mnogi čuveni domaći i strani slikari. Neka likovna i grafička rešenja papirnog novca svrstavaju se među najlepše u svetu. Banknota od hiljadu dinara iz 1935. godine delo akadaemskog slikara Vase Pomorišaca, iako nikada nije bila u opticaju, zapamćena je kao jedna od najlepših novčanica iz vremena Kraljevine Jugoslavije, što je potvrđeno i priznanjem Međunarodne organizacije za banknote koja ju je uvrstila među 10 najlepših novčanica u svetu.
