Lekovito bilje `lek` za 30 hiljada radnih mesta

Sakupljanje i uzgoj lekovitog i začinskog bilja bi moglo postati velika šansa za zapošljavanje. Sa minimalnim ulaganjima moguće je otvoriti još 30.000 radnih mesta.

Sakupljanjem i preradom lekovitog bilja u Srbiji se bavi oko 5.000 ljudi, a stručnjaci tvrde da bi još šest puta toliko radnika moglo da zarađuje na taj način. Najveća šansa za zapošljavanje u ovoj grani poljoprivrede je na jugu, ali i na vojvođanskim njivama.

Prošle godine su stranci za naše lekovito i začinsko bilje platili 15,2 miliona dolara, a u prvih devet meseci ove godine smo za 4.000 tona suvog bilja zaradili oko osam miliona dolara. Proračuni onih koji se bave uzgojem lekovitog bilja su da je ono tri puta isplativije od povrtarstva, a čak sedam puta od ratarstva!

Procedura je takva da Ministarstvo za zaštitu životne sredine raspiše konkurs na koji se sakupljači javljaju, a posle odlučuje ko će dobiti dozvolu. Odrede se kvote koliko se koje biljke može ubrati, a ceo postupak kontroliše i Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Sakupljači moraju da plate taksu od 10 odsto i to unapred, napominje  predsednik Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić. To plaćanje bi imalo smisla tek kada bismo "skidali" oko 60 odsto ukupnih površina, a ovako je nepotrebno opterećenje za osobe koje pokušavaju da se bave ovim poslom.

Svega 15 odsto od ukupne količine lekovitog bilja u Srbiji se ubere sa livada. Prvo treba postići određeni kapacitet, pa tek onda postaviti ograničenja za branje. Kada bi se država pozabavila ovim i kada bi olakšala proceduru, u budućnosti bi se u ovoj grani moglo zaposliti oko 30.000 ljudi.

Prema rečima savetnice za poljoprivredu u PKS Slavice Stevanetić, najveće učešće u strukturi izvoza ima grupa začinsko i aromatično bilje, a najveći pojedinačni izvozni artikal je začinska paprika, suva, drobljena ili mlevena u iznosu od 3,3 miliona dolara.

Najviše izvozimo u Nemačku, Mađarsku, Italiju i Sloveniju, a od potpisnica CEFTA u BiH i Crnu Goru, objašnjava Slavica Stevanetić.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su proizvođači lekovitog bilja koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava godinama obuhvaćeni subvencijama. Imaju pravo na 6.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta, kao i mogućnost da po regresiranoj ceni nabave 120 litara dizela po hektaru.