Gradovi budućnosti

Kompanija PricewaterhouseCoopers (PwC) je sa organizacijom Partnerstvo za New York City po peti put objavila rezultate istraživanja najznačajnijih svetskih gradova. Analiziran je kakav su učinak i uticaj ovi gradovi imali u 2012. na svoje ekonomske i socijalne pokazatelje. Takođe, dodat je i faktor budućnosti i istraživan uticaj budućih ekonomskih tokova na ove gradove. Rezultati ostvareni 2012. i mogućnosti koje se mogu ostvariti 2025. su okvir za razmišljanje i delanje za 27 najznačajnijih svetskih gradova.

Hong Kong

Zašto baš ovih 27 gradova
Ovi gradovi su centri finansija, trgovine i kulture, te su time i pokretači moderne svetske ekonomije, ali i stecište globalnih društvenih i kulturnih tokova. Šta je to što ovim gradovima pomaže da napreduju? Kako bi u 2025. mogli da izgledaju njihova stopa zaposlenosti, obim proizvodnje i struktura stanovništva? Pogled na sadašnju situaciju ovih 27 gradova i smer u kome se razvijaju će pomoći našem razumevanju urbanih problema koji mogu uskoro predstojati (ili su već prisutni) i srpskom glavnom gradu i drugim velikim gradovima oko nas, kao i šta sve utiče na jedan veliki grad: zvaničnici i zakonodavci koji postavljaju temelje, kompanije koje investiraju za dobrobit grada (i svoj profit, svakako), kao i stanovnici, bogati ili siromašni, koji grade život u gradskim naseljima.

Šta nam statistika otkriva
Gradovi koje smo analizirali, njih 27, u 2012. godini su stvorili ukupno osam odsto svetskog BDP-a (bruto domaćeg proizvoda), ali imaju samo 2,5 odsto svetskog stanovništva. Do 2025. ukupan broj stanovnika ovih gradova će se povećati za 19 miliona, a stvoriće se 13,7 miliona dodatnih radnih mesta. Ukoliko se ispune projekcije UN i ostvari skroman ekonomski napredak, ovi gradovi i njihovi stanovnici će stvarati 3,3 triliona USD dolara svetskog BDP-a.

Kako ovi gradovi budu rasli, nastaviće se i proces simbioze između Istoka i Zapada. Naime, gradovi u razvoju će imati ogroman porast broja stanovnika i radnih mesta, dok će razvijeni finansijski centri zadržati kupovnu moć, kao i visok nivo tražnje koji će podsticati rast. Jedna strana će i dalje gurati drugu ka boljem sutra. Istovremeno će svaki grad predstavljati zasebni ekonomski eko-sistem izgrađen oko međusobno povezanih ekonomskih i socijalnih snaga koje spaja veliki broj različitih radnih mesta: administrativnog i kancelarijskog osoblja, prodavaca, učitelja, medicinskih radnika, kuvara, policajaca, perača ulica… Ostvarivanje zdrave ravnoteže između ovih snaga je kamen temeljac urbane izdržljivosti.

Njujork

Kriterijumi po kojima su gradovi posmatrani
• Intelektualni kapital donosi inovacije koje su pokretač socijalnog i ekonomskog razvoja gradova.
• Tehnološka spremnost za izazove koji su pred gradovima.
• Prevoz i infrastruktura imaju ogromnu ulogu u povezivanju ljudi i utiču na iskustvo života u gradovima.
• Zdravlje, bezbednost i sigurnost su možda i jedan od najvećih izazova za svaku gradsku upravu.
• Održivost i životna okolina su pod uticajem globalnih fenomena, ali i efikasnosti i odlučnosti gradske uprave.
• Ekonomska snaga gradova, ne samo na njihovoj teritoriji već i nacionalno, regionalno i globalno.
• Lakoća poslovanja se povezuje sa gostoprimljivim i odgovornim poslovnim okruženjem.
• Niski troškovi života, kako stranih poslovnih ljudi, tako i domaćeg stanovništva, oduvek su posmatrani kao prednost.
• Demografska struktura i kvalitet života privlače kako nove stanovnike, tako i investitore.
• Globalna privlačnost meri povezanost i dominaciju gradova u socijalnom, ekonomskom i kulturnom domenu.

London je u 2012. upadljivo napredovao i praktično se izjednačio sa Njujorkom po ukupnim rezultatima. Takođe, London je sada globalno najprivlačniji grad. Njujork ostvaruje dobre rezultate u odnosu na ostale gradove i pokazuje snagu u različitim oblastima, ali ne prednjači ni u jednoj individualnoj kategoriji. Pariz je za četiri mesta bolji u 2012. u odnosu na prethodnu godinu, a u pogledu demografije i kvalitetu života zauzima prvo mesto. Pariz je odmah iza Londona po svojoj globalnoj privlačnosti, što ukazuje da  dugoročno investiranje u urbani centar pruža zaštitu od oluje (ekonomska nestabilnost evrozone).

Peking i Šangaj su među prvih pet po ekonomskoj snazi i globalnoj privlačnosti. Naredni koraci ova dva grada moraju obuhvatati uravnoteženi napredak po svim socijalnim i ekonomskim pokazateljima kako bi svoj sadašnji  izuzetan rast pretvorili u stabilnu poziciju u samom vrhu svetskih finansijskih centara.

Od američkog biologa i istraživača E. O. Wilsona pozajmljena je teza da zdravi rast grada i dugoročna održivost zavise od „pozitivnog jačanja mreže socijalnog i ekonomskog razvoja“. Kada su činioci kvalitetnog života kao što su školstvo, zdravstvena zaštita, smeštaj i sigurnost u saglasnosti sa jakom infrastrukturom i uspešnim kompanijama, postoje dobri uslovi da se put poploča optimizmom, ako ne i zlatom. Loše vesti za gradove su iste kao i za nauku: „jedna od najtežih stvari ponekad je pokretanje samog procesa“, te društveni razvoj ne možemo gledati odvojeno od ekonomskog. Pored toga, bez obzira na veličinu,  bogatstvo, ili napredak modernih gradova, fleksibilnost će postati ključna reč za projektante i regulatore u budućnosti.

Finansijske i poslovne usluge, proizvodnja, veleprodaja i maloprodaja su osnova razvoja  za mnoge gradove u 2012. Trećina radnih mesta obuhvata poslove u sektoru finansijskih usluga i u proizvodnji. U Šangaju je svaki treći zaposleni u proizvodnom sektoru, dok u Milanu, Parizu, Londonu, Pekingu, San Francisku i Stokolmu dominiraju finansijske usluge. Veleprodaja i maloprodaja su odgovorne za svako peto radno mesto u Hongkongu, Kuala Lumpuru, Moskvi, Mumbaju, Meksiko Sitiju i Istanbulu. Svakako, gradovi u razvoju će prestati da se oslanjaju na proizvodne delatnosti te će biti neophodno da diversifikuju svoj profil radne snage i poslova.

Istorija pokazuje sposobnost gradova da se stvore iz temelja, kao što mnogi gradovi u razvoju upravo rade, ili da se izgrade na svojim ostacima, kao što je bio slučaj sa mnogim razvijenim gradovima posle rata. Uspeh dolazi od kolektivne volje i mogućnosti da se usklade želje i namere privrede, vlasti i društva. Gde postoji zajednička dobra volja, postoji i put napred.

Gradovi budućnosti:
Peking, Berlin, Buenos Ajres, Čikago, Hongkong, Istanbul, Johanesburg, Kuala Lumpur, London, Los Anđeles, Madrid, Meksiko Siti, Milano, Moskva, Mumbaj, Njujork, Pariz, San Francisko, Sao Paulo, Seul, Šangaj, Singapur, Stokholm, Sidnej, Tokio, Toronto

Ceo tekst preuzet je iz magazina BIZLife