Da li će Srbija strancima otežati kupovinu zemlje?
Vlada Srbije će najverovatnije pribeći pooštravanju odredbi zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će strancima otežati kupovinu zemlje u Srbiji, prenosi Danas.
Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 1.septembra, predviđen je rok od četiri godine za izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kojim bi se stranim građanima i kompanijama omogućilo da kupuju naše oranice. To je loša vest za nas jer je Srbija jedina država koja će, ukoliko Brisel ne pristane na reviziju dogovora postignutog 2008. godine, svoje zemljište prodavati strancima pre ulaska u EU. Stručnjaci su uvereni da je time otvorena Pandorina kutija i izražavaju , čini se, opravdani strah da će dobro od opšteg značaja prodavati u bescenje stranim investitorima, koji bi za hektar oranica na severu Italije morali da izdvoje oko 50 hiljada evra, a u Holandiji i Danskoj i do 70 hiljada evra.
Nameće se pitanje da li je realno očekivati reviziju prihvaćenih obaveza koje su rezultat očigledno loše procene da bi Srbija već 2016. godine mogla da postane deo evropske porodice. “Ja se zalažem za reviziju dogovora, ako ne pre onda kad krenemo u pregovore o članstvu u EU. Jer, ne sme se nijednog trenutka smetnuti sa uma činjenica da se država koja dopusti prodaju resursa automatski suočava sa gubitkom suveriniteta nad svojom zemljom”, izjavio je za Blic, Milan Prostan, savetnik predsednika Privredne komore Srbije. A o tome koliko je ovaj resor važan govori i podatak da se danas cena hektara zemljišta u Vojvodini kreće i do 17 hiljada evra, dok je u trenutku kad su pregovori sa Briselom okončani kretala između 2 i 3 hiljade evra.
Sa idejom o pooštravanju odredbi zakona o poljoprivrednom zemljištu slaže se Đorđe Bugarin, sekretar za agrar u Privrednoj komori Vojvodine, prenosi Blic. On tvrdi da bi trebalo uvesti odredbu po kojoj bi zemlju mogli da kupuju samo oni stranci koji bi živeli u Srbiji i bavili se isključivo poljoprivredom. “Ideja Ministarstva poljoprivrede da se odloži prodaja zemlje na 2025. Godinu je dobra, ali neumesna jer smo Arapima već dozvolili da postanu vlasnici zemlje u Srbiji, pa bi takva inicijativa bila prst u oko Evropi. Rešenje treba tražiti u novom zakonu kojim bi se utvrdilo ko i pod kojim uslovima može postati vlasnik zemlje u Srbiji, a kriterijumi bi trebalo da budu isti i za njih i za naše građane”, tvrdi Bugarin.
Tanja Miščević, budući glavni preogovarač sa Evropskom Unijom ne vidi razlog zašto bi državljanstvo bilo važno i imalo smisla u pitanjima vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem. “U EU nema mnogo filozofije. Sve je krajnje logično i smatra se da ko hoće da radi i ostvari dobit, da ga treba pustiti da radi. Najduži rok za obavezu da omogući kupovinu poljoprivrednog zemljišta dobila je Poljska – osam godina. Hrvatska je dobila kao i Srbija – sedam godina, dok je Mađarska imala rok od recimo pet godina”, kaže za Blic, profesorka Miščević.
Kada je reč o prodaji poljoprivrednog zemljišta, propisi su najrigorozniji u Mađarskoj, koja ne dozvoljava strancima da postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Slična je praksa i u Poljskoj, koja se izborila za poziciju da 12 godina posle sticanja statusa punopravnog člana EU ne mora da prodaje poljoprivredno zemljište čak ni kupcima sa jedinstvenog privrednog područja EU. Slovenci su nametnuli niz ograničenja koja otežavaju kupcima koji nisu građani Slovenije da dođu u posed zemljišta, dok su se Mađari na referendumu izjasnili protiv prodaje, čak 87 posto njih.
