Kako da znate da ste kupili original Louis Vuitton ili Gucci? Kratak vodič za kupovinu
Živimo u svetu lažnjaka. Gde god se okrenete – replika za replikom sa potpisom prestižnih robnih marki. Gucci je na sve strane, YSL, Armani, Louis Vouitton i, mora se priznati da su lažnjaci sve bolji i bolji.
Ako volite kvalitet i spremni ste da izdvojite novac za ovakvu udobnost, treba da znate i da li je to što kupujete zaista izašlo iz radionica velikih dizajnerskih imena. Ovaj će vam kratak vodič pomoći da, bar na prvi pogled, razlikujete lažnjak od originala. Ipak je osnovna razlika između stila i mode kvalitet, kako bi to rekao Giorgio Armani.
Cipele. Dizajneri ulažu veliki trud kako bi svojim kupcima priuštili nezaboravno iskustvo kupovine cipela, uživanje u udobnosti i kvalitetu, luksuznom dizajnu i ništa manje luksuznom pakovanju. Cipele koje se prodaju bez kvalitetne kutije i zaštitne kese su najverovatnije lažne. Yves Saint Laurent kutije za cipele proizvode se u velikom broju boja, ali na svakoj je ime ovog čuvenog brenda ispisano velikim slovima. Uz cipele treba da dobijete zaštitnu torbu na kojoj se takođe nalazi ime kompanije.
Obratite pažnju na cenu cipela. Manolo Blahnic, Jimmy Choo cipele u svojim radnjama koštaju po više stotina evra (Jimmy Choo 450-800 evra, Hugo Boss 300-500 evra, Gucci 500-800 evra, Giorgio Armani 450-700 evra…). Kupovina na internetu deluje često primamljivo i pristupačno i greška je ako mislite da ćete dobiti autentične cipele za samo 10 ili 20% njihove maloprodajne cene.
Boja i dezen obuće je još jedna bitna stavka. Kao što Louboutin nikada nije izbacio cipele u boji čokolade, tako nećete naći ni Alexander McQueen čizme sa dodatkom krzna ili kristala. Zato budite obazrivi jer se na internetu nalaze brojne u fotošopu obrađene fotografije cipela različitih dizajnera (neobičnih boja, dezena i stilova) čiji su originali preuzeti sa shopping sajtova kao što su Net-a-Porter i Neiman Marcus.
Kad plaćate originalne brendirane cipele, imajte na umu da koštaju toliko zbog njihove neverovatne izrade i detalja. Ukoliko primetite bilo kakvo habanje ili lošu izradu najverovatnije je reč o lažnjaku.
Torbe. Do pre nekoliko godina bilo je lakše prepoznati imitacije svetski poznatih dizajnera, oronule kopče, jeftina koža i pogrešno napisano ime robne marke su sitnice koje su odavale lažnjak. Prvo i osnovno je serijski broj. On se često nalazi sakriven u džepu torbe ili u glavnom prostoru – to je standardna praksa za Louis Vuitton i Gucci torbe.
Proverite materijal. Ako je koža, onda treba i da miriše na kožu. Ako je od platna, mora biti čvrsta i dobro prošivena.
Dobro pogledajte unutrašnjost torbe – postava je kod lažnjaka često lošeg kvaliteta i boje koja nije u skladu sa dizajnom torbe (lažne torbe imaju postave koje su često svetlije od postava originala). Aljkav, krivolinijski, nejednak šav odaje nedovoljno veštu imitaciju.
Takođe, očigledni lažnjaci neće imati oznaku robne marke unutar torbe, dok će kod originala oznaka biti utisnuta u kožu ili ručno ušivena.
Nakit. Bez obzira da li je reč o zlatu ili srebru, nakit ne sme da bude šupalj niti prelagan. U većini slučajeva komadi zlata koji krase ogrlice i narukvice nanizani su tako da ne može da se vidi nit koja ih spaja. Većina robnih marki, poput Chanel-a, imaju ugraviran žig na nakitu. Ukoliko oznake nema ili je nejasna, reč je o lažnom nakitu (autentične marke su veoma jasne). Isto važi i za satove.
Pakovanja za nakit su takođe specifična. Sav Tiffany & Co nakit pakuje se u tirkiznoj ili boji somota, koja se potom stavlja u markiranu kutiju i ukrašava se belom satenskom trakom.
Na njihovom nakitu žig se može naći na privesku, kopči ili lancu (žig Vivienne Westwood nakita nalazi na kopči ili blizu nje, a slova su istog stila i fonta kao i na pakovanju).
Koliko je unosan biznis proizvodnje falsifikovane robe govori podatak da će 2015. premašiti cifru od 1,7 milijardi dolara, što je trenutno 2% svetske ekonomske proizvodnje.
Foto: photo Marissa
