Kijev: Rusija se sprema na trgovinski rat protiv Ukrajine
Više od 40 krupnih ukrajinskih preduzeća sada ima probleme u plasmanu svoje robe na rusko tržište, a eksperti u Kijevu tvrde da je Moskva spremna na otvoreni trgovinski rat protiv njihove zemlje da bi joj ukazala koliko visoku cenu će platiti ako se ne pridruži Carinskoj uniji, u kojoj su sada osim Rusije, Belorusija i Kazahstan.
Mediji u Kijevu podsećaju, objašnjavajući postupke Kremlja prema Ukrajini, na stav savetnika predsednika Rusije Sergeja Glazjeva koji je ranije najavio da će, ukoliko se nekadašnja najrazvijenija sovjetska republika odluči za bliske trgovinske odnose sa EU, izgubiti sve sadašnje povlastice na području Carinske unije.
Sadašnja ograničenja u pristupu ukrajinske robe na rusko tržište treba, u tom smislu, praktično da pokažu "da Kremlj misli ozbiljno", dajući Kijevu "poslednju priliku da još jednom razmisli o ceni uspostavljanja bliskijih veza sa EU", izveštava portal Ekonomske novosti.
To i neka druga glasila u Kijevu navode da više desetina velikih kompanija, koje se sada suočavaju sa teškoćama na ruskom tržištu, pripadaju najvećim ukrajinskim preduzetnicima i da Moskva na taj način šalje direktnu poruku šta će se dogoditi ako ne budu "realno razmišljali i delovali".
"Svakako se može govoriti o početku trgovinskog rata", kaže ruski politikolog Vadim Mingaljov, uz napomenu da to "nije rat protiv protiv ukrajinskog naroda, već određene elite koja hoće da uđe u Evropu, a na račun Rusije i dalje da zarađuje novac".
Mingaljov tvrdi da "tako neće moći", uz opasku da su tekuća dejstva ruske carine prema robi koja dolazi iz Ukrajine nužna kako bi do Kijeva "doprila jednostavna istina", a ukrajinska vladajuća ekonomsko-politička elita na osnovu toga "izvela pravilne zaključke".
Politikolog Vadim Karasov, kao i mnogi ukrajinski eksperti, mišljenja su da će se ruski trgovinski pritisak na Kijev dodatno pojačati, pogotovo ukoliko Ukrajina do kraja "istera svoje" u pogledu uspostavljanjha bliskih ekonomsko-političkih veza sa EU.
Prema rečima ekonomiste Aleksandra Žolduja, pritisak Rusije bi, ipak, sa protokom vremena mogao da oslabi jer, kako on veruje, od smanjenog uvoza štetu će imati i ruski potrošači.
