Kinesko-indijski rat za Afriku
Za razliku od devedesetih godina prošlog veka, kada je kraj Hladnog rata umanjio interese, posebno SAD i Evrope za Afriku, 21. vek označio je početak nove trke za prevlast u njoj. Najpre je Japan video šansu na ovom tržištu i počeo da intenzivira ekonomske i trgovinske veze s kontinentom. Ali rastući domaći budžetski deficit primorao je Japan na povlačenje. Partnerstvo Afrike i Kine, koje seže do šezdesetih godina prošlog veka, podstaknuto naglim ekonomskim uzletom Pekinga, dobilo je šansu.
Agresivni prodor Kine na afrički kontinent tokom prve decenije ovog veka dao je izuzetne rezultate. Bilateralni obim trgovine sa srkomnih 11 milijardi dolara 2000. godine porastao je 2012. na čak 200 milijardi dolara.
Peking je bio toliko aktivan da je uspeo da preuzme od Vašingtona vodeće mesto kao afrički trgovinski partner. Odluka novog kineskog predsednika Si Đinpinga da Afrika bude njegova prva inostrana destinacija koju će posetiti ove godine ilustruje značaj koji Peking pridaje ovom tržištu.
U međuvremenu, rast doživljavaju još neke ekonomije, pa bitka za afričko bogatstvo postaje komplikovanija ulaskom Brazila, Južne Koreje i Indije na ovo tržište. Zaoštrava se posebno između najjače Kine i Indije, koja pokušava da je stigne.
Kina i Indija ukrštaju koplja za afričke resurse. Kinezi vode u građevinarstvu, Indijci u jurišu na ugalj. I jedni i drugi sada se bore za – afrički gas.
Indija je na ovom kontinentu prisutna 200 godina, ali zasad, sa obimom trgovine od 65 milijardi dolara, ne može da konkuriše Kini sa 200 milijardi dolara. Obrazlažući razloge disproporcije između dva najveća inostrana konkurenta analitičari primećuju razlike u njihovom pristupu poslovima u Africi.
Kineske kompanije su aktivne širom kontinenta velikim infrastrukturnim projektima, uključujući luke, železnice i sportske stadione. Nasuprot tome, indijske inicijative svode se na individualne kompanije koje teže da se prošire u telekomunikacijama, poljoprivredi, automobilskoj industriji i obrazovanju.
Tajna kineskog uspeha, kako primećuje britanski BBC, leži u činjenici da iza poslova stoji država, dok u slučaju Indije ona izostaje.
