Izmene Zakona o radu deo mera štednje?
Za vikend se očekuje konačno usaglašavanje paketa ekonomskih mera između tri lidera vladajuće koalicije. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić očekuje dogovor i da se iduće nedelje rebalans budžeta nađe pred Vladom. Prema dosadašnjim izjavama, ono u čemu su se lideri saglasili jesu izmene Zakona o radu.
Već godinama poslodavci, posebno inostrane kompanije, traže izmene Zakona o radu. Oni, između ostalog, zahtevaju da otpremnine plaćaju samo za godine provedene kod poslednjeg poslodavca, da se rad na određeno sa godine produži na tri i da uslovi zapošljavanja i otpuštanja budu fleksibilniji. Međutim, tim izmenama se protive sindikati.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Ljubisav Orbović kaže da se u izmenama govori o uvođenju fleksibilnog zapošljavanja u kojima radnik neće imati stalni radni odnos i neće imati puno radno vreme.
"Poslodavac će moći da ga koristi i poziva kada mu je potreban, na rad od dva sata, četiri sata. Tražiće se da i za one koji imaju stalni radni odnos otpuštanje može da se vrši bez određenih objašnjenja ili poštovanja zakonskih minimuma", ukazao je Orbović.
Ipak, iz svih dosadašnjih izjava iz Nemanjine 11 čini se da će te izmene biti usvojene i da će to biti deo paketa ekonomskih mera čije je preciziranje najavljeno za nedelju.
Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić kaže da će rigorozne mere štednje u javnom sektoru, ograničiti nivo deficita tako da bude održiv.
"Deficit će biti jedan i po odsto BDP-a niži nego prethodne godine, iako će i dalje biti visok, oko 4,7 odsto na republičkom nivou", kaže Dinkić.
Prema njegovim rečima, simultano će se krenuti u strukturne reforme koje će značiti "povlačenje države iz preduzeća gde se država pokazala kao loš gazda i gašenje nekih subvencija koje su do sada pokrivale velika neuspešna preduzeća".
Kao deo paketa mera najavljena je i veća poreska i inspekcijska kontrola na terenu. To je, čini se, potrebno primeniti što pre, imajući u vidu samo podatak duvanske industrije da zbog rasta šverca duvana državna kasa gubi 60 miliona evra godišnje.
