I dalje nema dogovora oko otkupa maline

Berba malina je počela, ali još uvek nema dogovora oko otkupne cene, pošto hladnjačari nude 135 dinara, a malinari traže 2,2 evra po kilogramu "crvenog zlata".

U Arilju, evropskoj prestonici maline, počela je berba, ali dogovor oko konačne otkupne cene za ovogodišnji rod još nije postignut, a ako dve strane ne postignu kompromis izvesno je da će i ovog leta poljoprivrednici izaći na proteste.

Cena koja bude postignuta u Arilju, odakle dolazi najveći deo ukupnog roda u Srbiji, ubrzo će se preslikati na ostale malinarske krajeve u državi. Trenutno, hladnjačari za kilogram maline plaćaju 130 dinara u Bajinoj Bašti, u Šapcu 160, a u Lipovištu čak 200 dinara.

Svet je gladan maline, rod u Čileu je podbacio, u Poljskoj je još lošije, a u Srbiji će prinosi biti 30 odsto manji. Na tržištu postoji deficit, ali nekolicina hladnjačara ima monopol i veštački obaraju otkupnu cenu, kaže predsednik UO Udruženja proizvođača Vilamet Milan Radojičić.

Ako hladnjačari ne povećaju otkupnu cenu najmanje na 160 dinara, bićemo prinuđeni da krenemo u proteste.

Pročitajte i>>>Cena maline ponovo problem

U međuvremenu, stigle su i nove brige za seljake: od 30. maja ukinut je porez na katastarski prihod, reč je o nametu koji je određivao status proizvođača, a u praksi nikada nije bio naplaćivan. Iako je otkup počeo, ne zna se na koji će način biti oporezovani proizvođači koji su ujedno i prodavci sopstvene robe.

Radi se o neverovatnoj "rupi" u propisima. Od Ministarstva finansija smo tražili hitno objašnjenje, da li se malina oporezuje kao i druga roba sa osam odsto PDV, ili će biti oporezovani prihodi i u kojim iznosima, a stope se kreću od 24 do 46 procenata, kaže potpredsednik Udruženja hladnjačara Predrag Oreščanin.

Ovakvi vakuumi najverovatnije su rezultat neusaglašenosti između različitih ministarstava i loši su za poljoprivredu, pa ih treba hitno razjasniti.