Sledi ekonomska ‘okupacija Burme’
Investitori Burmu nazivaju "poslednjom granicom", budući da se radi o poslednjoj velikoj azijskoj ekonomiji koja još nije globalno povezana.
Zemlja sa populacijom poput Velike Britanije i Francuske zajedno obiluje prirodnim resursima i nalazi se u najbrže rastućem rgionu na svetu. Burma se sada otvara ka ostatku sveta, a kompanije poput Visa-e i Starbucks-a se otimaju da dobiju pristup, piše BBC, a prenosi Klix.ba.
Statistike govore sve: Samo 10 odsto stanovništva ima račun u banci. Od otvaranja, tokom poslednje dve godine, 28 stranih banaka otvorilo je svoja predstavništva u Burmi.
Zanimljivo je da samo šest odsto stanovništva ima pristup mobilnim uređajima. Vlada je sada dala telekomunikacijske licence na aukciju, kako bi se procenat podigao do 80 posto do 2016. godine. Takav rast je privukao veliki broj investitora, uključujući i Georgea Sorosa.
Investitori to nazivaju graničnim tržištem, riskantnijim mestom za poslovanje nego što su ekonomije u nastajanju. Zbog toga su se velike svetske telekomunikacione kompanije Vodafone i China Mobile povukle iz aukcije.
Nakon decenija vojne uprave, Burma je ostala slabo razvijena i smatra se najsiromašnijom azijskom zemljom. Ipak, sa adekvatnim reformama, ona bi trebala imati značajan potencijal za brzi rast. Za razliku od ostalih azijskih zemalja u razvoju, Burma može rasti uzdajući se u svoje tržište, kao i u izvoz.
To objašnjava interes multinacionalnih kompanija koje osmatraju neiskorištena tržišta. Takođe, zemlja obiluje prirodnim gasom, naftom i mineralima.
Burma je jedna od zemalja koje mogu privući strane investitore iz tri razloga koji motivišu multinacionalne korporacije: resursi, niski troškovi i tržište.
Blizu 70 posto populacije radi u agrikulturi i povezanim sektorima, što čini više od polovine ekonomske proizvodnje ove zemlje. To znači da ima dosta prostora za industrijalizaciju, što bi zemlju podstaklo na rapidni razvoj.
Istočnoazijske "čudesne" ekonomije poput Južne Koreje, Tajvana, Singapura i Hong Konga su to već prošle. Pokrenule su ciljane reforme kako bi se integrisale u regionalnu proizvodnju, a što bi im dozvolilo idustrijalizaciju kroz priključivanje svetskoj proizvodnji. Državni krediti takođe su pomogli.
Burma najveće šanse ima u uključivanju u svetsko tržište elektronikom, a nalazi se i na pravom mestu da iskoristi taj potencijal, piše BBC.
