Grčka privreda se oporavlja?
Banka Grčke je iznela oprezan optimizam u postepen oporavak domaće privrede i uočila "pozitivne znake", ali istovremeno potvrdivši da će se recesija nastaviti čitave ove godine, šeste godine uzastopno, uz porast nezaposlenosti na 28 odsto.
"Poslednjih meseci, u zemlji i inostranstvu ima naznaka da se privreda (Grčke) uravnotežava", istakla j centralna banka Grčke u godišnjemi izveštaju, podnetom Parlamentu.
Podvlačeći da je "po svim analitičarima i medjunarodnim organizacijama, nestao rizik izlaska Grčke iz evrozone", banka ističe da se "poverenje (…) postepeno obnavlja posle drastičnog pada" zbog krize.
U izveštaju je procena da će se recesija nastaviti ove godine uz pad bruto-domaćeg proizvoda (BDP) od 4,6 odsto, a oporavak se očkeuje 2014. godine.
Banka upozorava i da će stopa nezaposlenosti dostići 28 odsto što je najviše u evrozoni.
Do sada, Vlada Grčke je očekivala pad od 4,3 osto BDP ove godine, posle smanjenja od 6,4 odsto 2012. Vlada očekuje početak oporavka krajem 2014. godine, od 0,2 odsto.
U izjavi grčkoj novinskoj agenciji ANA, ministar finansija Yannis Stournaras je podržao tu procenu oporavka, i osporio projekciju OECD, objavljenu danas, o nastavljanju recesije i 2014. godine, uz pad od još 1,2 odsto BDP.
"Ne slažemo se s tom cifrom, ne slažu se ni Evropska komisija i MMF, verujem da će BDP porasti za nešto manje od jedan dosto", rekao je Sturnaras u Parizu gde je na sastanku s generalnim sekretarom OECD, Angel Gurria-om.
Centralna banka Grčke u izveštaju ukazuje da oporavak zavisi od "ubrzanje reformi", posebno javnih službi i da je glavni cilj da se postigne "primarni suficit 2013. (…) što će ojačati poverenje".
O dokapitalizaciji grčkih banaka centralna banka naglašava da će biti obavljena "u roku" – do kraja juna, i da će banke biti narednih meseci pozvane da "više saradjuju".
Zahvaljujući finansijskom planu EU i MMF od 2010, četiri glavne grčke banke su dobile 50 milijardi evra za jačanje svoj kapitala i osiguranje likvidnosti u zemlji.
Grčka je ukupno od 2010. godine dobila 240 milijardi evra kredita, a dužna je da sprovede stroge mere štednje koja produbljavaju recesiju i siromaše veći deo stanovništva.
