Građani Slovenije uvereni u neophodnost finansijske pomoći državi
Više od polovine Slovenaca ne veruje tvrdnjama svoje vlade da se zemlja iz finansijske krize može izvući bez strane pomoći, pokazala je anketa koju je objavio ljubljanski list Delo.
Na pitanje hoće li Slovenija na kraju ipak morati da zatraži međunarodnu finansijsku pomoć potvrdno je odgovorilo 57 odsto ispitanika, dok 36 odsto smatra da takva pomoć neće biti potrebna, a sedam odsto ispitanika nije znalo da odgovori na ovo pitanje.
Premijerka Alenka Bratušek, čija je vlada levog centra formirana pre manje od dva meseca, u svojim javnim istupima uporno tvrdi da Slovenija neće postati šesta članica evrozone koja će biti prisiljena da zatraži pomoć finansijske "trojke" te da joj ne treba finansijska pomoć nego dodatno vreme za sprovođenje strukturnih reformi i protivkriznih mera. Uprkos sniženju kreditnog rejtinga, Slovenija je prošle nedelje na međunarodnom finansijskom tržištu uspela da proda dve dolarske obveznice, zaduživši se za 2,7 milijardi evra. Time je na jedno vreme otklonila opasnost "kiparskog" scenarija rešavanja krize, osiguravši sredstva za servisiranje kreditnih obaveza i budžetskih potreba u ovoj godini.
Prema anketi lista Delo sprovedenoj prošle nedelje, većina građana smatra da slovenačka politika previše okleva s donošenjem mera potrebnih za izlazak iz finansijske i ekonomske krize, a 40 odsto ispitanika ne veruje da će vlada Alenke Bratušek do roka, koji ističe u četvrtak, Evropskoj komisiji dostaviti nacionalni reformski program i program finansijske stabilizacije za ovu i iduću godinu.
Reč je o nizu mera koje se tiču smanjenja budžetskog deficita, sanacije stanja u bankama, prilagođavanja penzijskog sistema, tržišta rada, obrazovnog sistema, ali i ustavnih promena za koje još uvek nije osigurana potrebna politička podrška i parlamentarna većina.
Prema anketi Dela, dve trećine Slovenaca veruje da sadašnja vlada previše okleva s objavom nepopularnih protivkriznih mera u javnosti, iako se o njima već duže vreme govori. Među njima je i podizanje stope PDV-a, čemu se protivi 68 odsto ispitanika, ali i dalje smanjenje plata u javnom sektoru, što podržava 57 odsto ispitanika, dok je 35 odsto protiv. Ali, čak 94 odsto ispitanika u anketi lista Delo ocenilo je da bi pre smanjenja plata u javnom sektoru svoje plate morali da smanje članovi vlade i zastupnici u parlamentu, kako bi ostalima dali primer.
