Razmimoilaženja oko eksploatacije škriljaca
Više od pola veka nije bilo resornog ministra u Vladi Srbije koji, više ili manje, nije zagolicao javnost pričom o eksploataciji uljnih škriljaca kod Aleksinca. Određivani su čak i rokovi, da bi i danas ova priča bila predmet razmimoilaženja i u sferi lepih želja.
Ministar rudarstva Milan Bačević i ministarka za energetiku Zorana Mihajlović takođe se razilaze po ovom pitanju. Početkom godine, ministar Bačević je izjavio da će njegovo ministarstvo učiniti sve da se „takav dobar razvojni projekat realizuje“. On je rekao da je ovaj projekat završen. Završena su istraživanja i laboratorijske analize, overene rezerve, a odmaklo se i u razgovorima sa različitim kompanijama koje pokazuju interes za instaliranje tehnologija.
S druge strane, prilikom posete Nišu, ministarka Mihajlović je nedavno, za razliku od kolege Bačevića, bila izričita da još ne postoje precizna istraživanja o količinama uljnih škriljaca sa kojima Srbija raspolaže, pa time ni u okolini Aleksinca, ali da postoje zainteresovani investitori i da država mora da odluči šta želi u toj oblasti, odnosno na koji način će to energetsko bogatstvo biti eksploatisano.
– Prvi korak je istraživanje i precizan podatak o količini uljnih škriljaca, a drugi korak, način organizacije eksploatacije. Hoće li to biti državna kompanija, sa većinskim ili manjinskim učešćem – rekla je ministarka, napomenuvši da se o tom drugom koraku još nije razgovaralo u Vladi.
Lokalnu javnost su iznenadile reči ministarke Mihajlović da su još nepoznate precizne rezerve uljnih škriljaca u okolini Aleksinca. Decenijama unatrag (sa podacima raspolaže i Aleksinački rudnik) baratalo se sa cifrom od najmanje 2,1 milijardu rezervi uljnih škriljaca u aleksinačkom basenu, iz kojih se preradom može dobiti deset odsto sintetičke nafte.Praksa pokazuje da se priča o nalazištu pokretala pred svake izbore, pri čemu je u igri bilo i ponovno otvaranje Aleksinačkog rudnika (zatvoren 1989) u kome je ostalo oko 28 miliona rezervi mrkog uglja.
