Nova odredba Krivičnog zakona ukida pritvor Miškoviću?

Nova odredba Krivičnog zakonika iz člana 234 – zloupotreba odgovornog lica juče je stupila na snagu. Krivično delo zloupotreba službenog položaja i dalje ostaje u zakonu, ali je inkriminacija znatno sužena, piše Politika.

„Po opštim pravilima, nova odredba Krivičnog zakona ne može se primenjivati retroaktivno, osim kada je reč o novom zakonu koji je blaži za učinioca. To znači da će već započeti krivični postupci protiv osoba koje se gone kao odgovorna lica za nekadašnju zloupotrebu službenog položaja, ili da se završe obustavom postupka ili oslobađajućom presudom ukoliko taj oblik krivičnog dela ne može da se podvede pod novo krivično delo, ili će doći do prekvalifikacije na zloupotrebu položaja odgovornog lica, jer je reč o zakonu koji je blaži u odnosu na ranije zakonsko rešenja”, navodi profesor Milan Škulić.

Nova zakonska odredba trebalo bi, prema nekim podacima, da obuhvati oko 4.000 okrivljenih u Srbiji, ali će najveće interesovanje izazvati postupci koji se vode pred Specijalnim sudom, kao što su Agrobanka, „Azotara”, afera „Nibens” i drugi. Specijalni tužilac Miljko Radisavljević za sada ne želi da komentariše kako će se zakonske izmene odnositi na višemilionske afere, postupke zloupotreba u privatizacijama i druge slučajeve u kojima je državni budžet oštećen za velike sume novca.

U zakonu je sada razdvojeno krivično delo koje čine državni službenici i odgovorni u privatnim preduzećima. Pored naziva i takozvane inkriminacije, razlika je i u tome što je za zloupotrebu odgovornom licu zaprećena kazna do 10 godina, dok za „klasičnu” zloupotrebu službenog položaja ostaje mogućnost da kazna bude i do 12 godina zatvora.

„To znači da zloupotrebu službenog položaja sada može učiniti samo službeno, a ne više i odgovorno lice. Kao izvršioci tog krivičnog dela mogu da budu ministri, zaposleni u pravosuđu i slično. Kada je reč o odgovornim licima, ona nisu izuzeta, ali to više nije zloupotreba službenog položaja, već novo krivično delo – zloupotreba položaja odgovornog lica”, objašnjava za Politiku dr Milan Škulić, profesor krivičnog procesnog prava.

Novo delo, prema njegovim rečima, novo je samo po zakonskoj sistematici. Za praksu je, ukazuje sagovornik Politike, najvažnija sudbina već započetih krivičnih postupaka.

Advokat Zoran Ateljević, branilac Mila Đuraškovića u aferi „Nibens”, ističe da je, danom stupanja na snagu nove zakonske odredbe, prestao zakonski razlog za pritvor po tački četiri – uznemirenje javnosti. To važi za Đuraškovića, ali i za Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga”, kao i za sve druge osumnjičene kojima je pritvor određen i po tom osnovu.

„Da bi neko mogao da bude pritvoren po toj tački, mora biti zaprećena kazna veća od 10 godina. U ovom slučaju, taj osnov otpada i sud bi trebalo da po službenoj dužnosti preispita razloge za pritvor u tim predmetima”, zaključuje sagovornik lista.

U tom slučaju, objašnjava advokat Ateljević, kao razlog za pritvor Đuraškoviću i Miškoviću ostaće opasnost od bekstva.

Odbrana će, napominje branilac, već danas staviti novi predlog za ukidanje pritvora, pozivajući se na aršine koji su bili primenjeni kada je Marku Miškoviću mera pritvora zamenjena nošenjem elektronske narukvice.