Ko sam ja u stvari?
Ja sam roditelj.
Ja sam poslovođa.
Ja sam žena/suprug.
Ja sam sportista.
Ja sam nezaposlen.
Ja sam dizajner….
Ovo bi bili odgovori većine naših savremenika na pitanje „Ko ste vi?“. Kao ljudska bića identifikujemo se sa okolnostima u kojima živimo, sa načinom na koji nas drugi vide, sa našom pozicijom u svetu. A, da li smo to stvarno mi, naše pravo pravo „ja“?
Izgleda da nam je nekako udobnije da svoj identitet zalepimo za uloge u životu, privatne i poslovne. Ali, to nije naša suština. To nismo mi. Šta bi se dogodilo da izgubite posao poslovođe, da zbog povrede ne možete više da se bavite sportom ili se razvedete? Da li biste onda prestali da postojite? Znate i sami da ne, ali biste sudeći po iskustvima, bili veoma zbunjeni, izgubljeni, zatečeni, poniženi. Dešava se i da se ovakvi lomovi u životu ozbiljnije odraze na psihičko zdravlje.
Isto tako, gotovo svakodnevno čujete od drugih da sebe opisuju kao netalentovane za tehniku, nespretne sa novcem, kao nekog ko uvek kasni. Ovakvi „negativni identiteti“ nas takođe ušuškaju i čine sigurnim jer smo sebi nelapili etiketu „ovo mogu“, „ovo ne mogu“ što, naravno, nema veze sa našom sušinom.
Probajte da na sledeći način pronađete identitet koji je vaš, koji odgovara vašem životu.
1. Vi niste vaše okolnosti. Promenite:
Ja sam dijabetičar u Ja imam dijabetes.
Ja sam švorc u Voleo bih da imam više novca.
Ja sam posledica loših porodičnih odnosa u Detinjstvo sam proveo u porodici koja je bila loša.
Okolnosti mogu da se promene. I kada se to desi, i dalje ćete ostati ono što ste.
2. Niste ono što radite. Vi niste bankar. Vi ste čovek trenutno zaposlen u banci. Vi niste sportista. Vi ste čovek koji se bavi sportom. I, kad prestanete da radite u banci ili da se bavite sportom, vi ćete i dalje biti VI.
3. Vi niste uloge koje preuzimate. Vi niste majka i žena, već imate decu i muža. Vi niste dobar čovek, već želite da činite dobra dela. Vi niste najmlađe dete u porodici, već imate dva starija brata. Svi imamo mnogo uloga u životu, ali nijedna nije naša suština.
4. Vi niste vaše verovanje ili „članstvo“. Najteže je ne predstaviti sebe kao deo grupe istomišljenika, jer ovakva pripadnost stvara najčvršći osećaj sigurnosti i udobnosti. Bolje govorite „Ja verujem u Hrista“ nego „Ja sam hrišćanin“.
Ovakvim predstavljanjem sebe otvarate sebi put u više mogućnosti i u saznanje ko ste u stvari, a zatvarate vrata mnogim lažnim identitetima koje ste sami sebi namenili.
M.P.
