Rubinijev fond: Tri scenarija za spas SAD
Fond poznatog ekonomiste Nuriela Rubinija, poznatog kao Dr Propast, predviđa tri moguća scenarija u raspletu krize u Americi.
Reč je o krizi koja je nastala nakon što je američki predsednik, Barak Obama, potpisao uredbu o smanjenju budžetskih troškova u SAD u vrednosti od 64 milijarde dolara u ovoj godini.
Prema prvom scenariju, predstavnici demokrata u američkom Kongresu mogli bi da prihvate dugoročno smanjenje rashoda federalne kase za oko hiljadu milijardi dolara, dok bi se opozicioni republikanci, koji imaju većinu u Senatu, saglasili sa rastom budžetskih prihoda za 350 milijardi dolara u periodu od deset godina, za račun uvećanja poreza.
Verovatnoću da se takav dogovor postigne Rubinijev fond procenjuje na 20 odsto.
Drugi scenario podrazumeva da se demokrate i republikanci prvo dogovore o "malom poslu", kojim bi se prvo budžetski rashodi snizili za 600 milijardi dolara, a nakon toga bi komisija sastavljena od predstavnika dve partije razradila plan smanjenja troškova budžeta za još hiljadu do 1,2 hiljade milijardi dolara. Fond Rubinija procenjuje da je verovatnoća ispunjenja ovog plana 35 odsto.
Ukoliko bi se u praksi sproveo scenario dva, tada bi američki Kongres trebalo da se pozabavi budžetskom i poreskom reformom. U slučaju da se problem reši na taj način, SAD će ove godine ostvariti privredni rast od 1,7 odsto, dok će se nezaposlenost sniziti krajem 2013. na 7,5 odsto od ukupno raspoložive radne snage, procenjuju eksperti Rubinijevog fonda.
Prema trećem scenariju, demokrate i republikanci bi se jednostavno dogovorili da prekinu primenu zakona o automatskom "kresanju" budžetskih troškova, da bi zatim usaglasili program smanjenja budžeta. Verovatnost takvog razvoja događaja Fond Rubinija procenjuje na 30 odsto.
Ekonomisti Fonda smatraju da bi treća varijanta rešavanja aktuelne budžetske krize u SAD bila najoptimalnija, jer može podstaći u 2013. godini rast najveće svetske ekonomije i, pored toga, omogućiti političarima da detaljnije razrade dugoročni program smanjenja troškova.
Rubini, ili Doktor Propast, koji je među prvima predvideo izbijanje velike finansijske krize pre pet godina, smatra da bi u slučaju primene scenarija tri, SAD ove godine mogle da ostvare privredni rast od dva do 2,1 odsto, dok bi se stopa nezaposlenosti krajem decembra snizila na 7,2 procenta.
Mehanizam automatskog smanjenja budžetskih rashoda u SAD se, inače, prvi put našao pred članovima američkog Kongresa pre dve godine, i tada je objašnjeno da je to glavni uslov da se prihvati uvećanje nivoa državnog duga u cilju izbegavanja kolapsa federalne kase.
Bela kuća i Kongres tada su se dogovorili da se početkom ove godine razradi dugoročni plan smanjenja budžetskog deficita, a ako se to ne uradi da se primeni program automatskog kresanja rashoda.
Imajući u vidu da je juče istekao krajnji rok za prihvatanje navedenog plana, danas u ponoć, prema vremenu koje važi na istočnoj obali SAD, počecće automatsko smanjivanje deficita budžeta SAD za 1,2 hiljade milijardi dolara u periodu od deset godina, dok u ovoj kalendarskoj godini ta suma iznosi 64 milijarde dolara, a u finansijskoj godini koja će se završiti 31. marta 2014. – 85 milijardi dolara.
Obama je ranije za "tempiranu bombu štednje" optužio republikance, čiji predstavnici su odbili da zatvore poreske rupe koje koriste bogataši i korporacije ciljanim smanjenjima potrošnje, što bi, kako je predsednik SAD rekao, bio "uravnoteženiji" pristup smanjenju deficita.
