Odgovornost za loše rezultate u poljoprivredi na struci
Lanjski katastrofalni rezultati u ratarskoj proizvodnji ne smeju se ponoviti, i za to odgovornost uz poljoprivrednike mora preuzeti agrarna struka i nauka, poručeno je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, sa stručnog skupa nazvanog „Poruke minule godine i prolećna setva“.
Nakon deset godina pauze, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu održan je ratarski skup u pravo vreme. Neposredno pred prolećnu setvu. Na skupu su učestvovali stručnjaci iz agrara, predstavnici semenskih kuća, proizvođači i prodavci mineralnog đubriva i pesticida.
Kvalitet programa prepoznalo je više stotina poljoprivrednika koji su prisustvovali skupu. Uz teme o stanju strnih žita, preporukama za setvu kukuruza, soje i šećerne repe paori su pažljivo osluškivali koliko će država „odrešiti kesu“.
Državni sekretar u resornom ministarstvu, Danilo Golubović najavio je da će Vlada narednog četvrtka odobriti isplatu lanjskih dugovanja, a zatim i podsticaja za ovu godinu.
„Kad je kontretno ratarstvo u pitanju to je 6.000 dinara, plus 6.000 dinara za dizel. Uz to imamo 40 odsto subvencionisanog osiguranja useva. Pozivam farmere da osiguraju useve jer je klima postala potpuno nepredvidljiva,“ rekao je Golubović.
I u pokrajinskoj administraciji prepoznali su da je klima ograničavajući faktor u ratarskoj proizvodnji i najavljuju značajna ulaganja u navodnjavanje.
„Ove godine ćemo uložiti više od 3 milijarde u vodoprivredu kako bi se stanje kanalske mreže koja je žila kucavica Vojvodine dovelo u funkcionalno stanje. Nadam se da ćemo uve godine uspostaviti tri regionalna sistema za navodnjavanje de će se otvoriti prostor za navodnjavanje 25.000 hektara“, izjavio je zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Branislav Knežević.
Direktorka Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Dragana Latković kaže da će od vlage umnogome zavisiti uspeh prolećne setve.
Ona preporučuje poljoprivrednicima da na deset dana pred setvu analiziraju zemljište na sadržaj vlage i nitratnog azota i na osnovu tih rezultata odrede gustinu setve i količinu azotnog đubriva.
„Ako sve bude povoljno treba ići sa optimalnim ili nešto višim gustinama setve. Ako parametri budu nepovoljni i gustinu setve i upotrebu azota treba smanjiti,“ preporučuje ona.
Zemljište kvalitetno može analizirati Poljoprivredni fakultet, Institut za ratarstvo i povrtarstvo i mreža poljoprivrednih stanica u Vojvodini. Analiza nije skupa u odnosu na moguće gubitke izborom pogrešne agrotehnike.
